Влада Републике Србије
Пише: Надежда Сатарић (Блог о социјалном укључивању)
Тета Дану – госпођу Даницу Шмиц, рођену Београђанку, пензионисану наставницу математике и физике, упознала сам, сада већ далеке, 2003. године на једном од консултативних састанака са представницима ОЦД и старима у процесу израде Стратегије за смањење сиромаштва. Представила се као волонтер Црвеног крста, а на мене је оставила снажан утисак јер је зрачила изузетном великодушношћу, задовољством и спокојем и била је преплављена саосећањем. Ништа се није променило у протеклих десет и више година. И данас је чила, пуна енергије и живота и потпуно посвећена добробити других.
Живи у Београду, на Сењаку, и познаје скоро сваку зграду/кућу и њихове житеље у свих 50 улица. Више од 30 година посвећена је волонтерском ангажману преко Црвеног крста Савски венац. Обилази и помаже свима којима је то потребно на Сењаку, почев од ромских угрожених породица и њихове деце којима дели чоколадице, деце из Дома за незбринуту децу „Дринка Павловић“ који је у њеном комшилуку, до најстаријих житеља Сењака, а посебно оних који живе сами и угрожени су због болести, сиромаштва, усамљености… Подстиче и помаже старијима да оду на неку позоришну представу, изложбу, излете бродом, заједничка дружења, чиме им помаже да остану барем у некој мери укључени у живот заједнице.
Често је водич патронажним сестрама из Дома здравља, да пронађу неку бакицу која станује у забаченој, малој уличици да би јој пружиле неопходну медицинску помоћ.
Ужива поверење и многих средовечних и имућнијих житеља Сењака, који често преко ње директно помажу најугроженије суграђане из заједнице, било да им купе храну, одећу, плате лек или шта је већ потребно.
Питала сам је шта јој данас значи то што толико дуго несебично помаже другима. Објаснила ми је да је то чини срећном, да јој представља задовољство, да испуњава свој животни ритам, дружи се са другима, учи од њих и ужива када и немоћније од себе учини, макар на тренутак, испуњеним и срећним.
Објаснила ми је да су јој синови одрасли, а већ и унуци и да сви они воде своје животе а она има времена на претек и испуњава га помажући другима.
Тета Дана у потпуности живи свој систем вредности, а то је борба за добробит најискљученијих чланова заједнице.
Желела сам и лично да пођем једног дана са њом на терен и да упознам неке од оних којима она несебично помаже и брине за њихову добробит. Падала је киша и дан био хладан, и иако има 77 година, није јој то сметало да крене у обилазак оних којима је најтеже.
Застала је поред трошне кућице у споредној уличици и покуцала на прозор. Нешто касније, на прозору се појавила бакица, у дубокој старости (94 године) која живи сама, без икаквих личних примања. Нисмо улазиле код ње, али је било очито да је забринута јер је при крају са огревом, а и даље је хладно, па јој је тета Дана обећала да ће већ сутра отићи у Центар за социјални рад да моли за материјалну помоћ. Иначеје редовно обилази, некада поседи и поприча са њом, некада само куцне да је види и чује како је. Не заборавља је и када Црвени крст даје дрва угроженима или пакете хране.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар