Тинејџери у инклузивном образовању : Инклузија

Пише: Драгана Малиџан Винкић (Блог о социјалном укључивању)

Када ученици крену у седми разред, видно су другачији, имају неке нове црте лица као последицу нових животних искустава и сазнања. Новина је и то што се потребе ученика мењају. У већини случајева вршњаци добијају главну улогу у њиховом животу, а ми ‘велики’ испадамо из приче. Често су у сукобу с ауторитетима што отежава рад нас просветних радника. Ученицима је одједном све незанимљиво, смор, блам, безвезе, глупо и отприлике лексика им се своди на ове придеве. У том узрасту пружају већи отпор према учењу него претходних година. Некад помислим да су сви седмаци зрели за једну годину индивидуалног образовног плана. Осећају да се дешавају неке промене, све је некако захтевније око њих, али сами не знају како да одговоре на нове изазове. Дакле, седми разред представља прилагођавање за све на свим нивоима.

Но, деца су деца, имала сметње или не и тим очима треба гледати сваког ученика.

И у развоју ученика с тешкоћама у пубертету се такође примећују нове емотивне и физичке промене. Могу се јавити јачи изливи емоција, пре свега беса , али и повлачење и депресија. Сексуалност неки ученици могу да исказују нагонски кроз спонтане/невољне ерекције, мастурбацију, чешањем о ствари и предмете. Код неких ученика с тешкоћама овакво понашање може да се јави и у нижим разредима. Потреба да се допадне друштву по сваку цену доводи неке ученике с тешкоћама у ситуацију да се јавно понижавају. Просто све што вам падне на памет могуће је да се деси. Ако се уоче било које од ових типова понашања, важно је реаговати одмах.

Правилна реакција није моралисање већ увођење нових правила и започињање новог појачаног васпитног рада с учеником, појачане сарадње са родитељима/старатељима, психолозима, педагозима, дефектолозима, медицинским и социјалним радницима. Заједно с њима можемо помоћи ученику да научи како да контролише своје нагоне, шта је друштвено прихватљиво понашање и како да води бригу о себи и свом здрављу и можда најважније како да се чува и не дозволи да постане лака мета злостављача.

Често је случај, бар колико сам разговарала с колегама из различитих школа у Србији, да ученици из разреда/школе могу да подржавају ово специфично понашање ученика. Није редак случај да их они терају или подржавају експлицитно показивање неког сексуалног понашања, снимају, објављују на интернету. Дубоко верујем да овакво девијантно понашање ученика оставља трајне последице на вредносни систем који ће изграђивати. Ту смо ми одрасли на задатку као чувари реда, вредности и детињства. Сваки ексцес у школи прочује се врло брзо, а уз камере постаје доступан великом броју људи преко интернета. Данас је једној информацији на интернету потребан минут да обиђе цео свет.

Нема места затварању очију пред непријатним дешавањима међу ученицима. Лакше је решавати проблем, него правити се да он не постоји и дозволити да прерасте у догађаје који могу имати трагичне последице по децу и школу.

Ако је школа имала у некој генерацији изражено насилно понашање (сексуално, психичко, физичко), задатак за следећу годину је превенција таквог модела понашања (радионице с наставницима и ученицима, обука наставника, стручна усавршавања, нова правила школе, камере…) како би се степен насиља међу ученицима смањио.

Осим овог бурног емотивног и социјалног развоја и проласка кроз кризе ауторитета, идентитета и сексулности, седми разред је карактеристичан и по томе што се интензивније прича о средњој школи. Тада се са ученицима започиње и програм Професионалне оријентације. Ова новија пракса у основној школи може помоћи у раду с ученицима који се образују по индивидуалном образовном плану. Да је важна прича о средњој школи у седмом разреду, препознало је и Министарство када је започело пројекат „Професионална оријентација у Србији“ 2011. (profesionalnaorijentacija.org). У Приручнику за ПО налазе се корисне радионице, а и упитници који могу додатно помоћи у откривању дететових интересовања и вештина који ће водити до исправне одлуке за даље школовање/запослење.

На почетку седмог разреда тим који прати ученика треба да постави питање даљег учениковог школовања, уписа на неки курс или запослења. Родитељима/старатељима је на том разговору неопходно предочити дететова реална постигнућа, таленте и вештине, школске и животне, које је развио до седмог разреда. То је добра полазна тачка при одређивању ученикове будућности, али и плана рада до краја школовања. Иначе, друго полугодиште седмог разреда је последњи тренутак када може да се одлучи да ученик ради по ИОП-у и тако омугућити прилагођавање Завршног испита.

План који наставници осмишљавају за ученика у седмом разреду треба да буде усклађен са проценом могућег будућег дететовог занимања. Седми разред је идеално време да полако почне да се прави план за средње образовање детета које ради по ИОП-у. Рад са учеником управо од тог разреда треба усмерити на знања, вештине које ће му касније требати.

Одељенско веће заједно са разредним старешином, стручном службом и родитељима треба искрено и реално да изразе своје мишљење о досадашњем раду и напредовању ученика и у складу с тим да дају своје предлоге за даље образовање.

(…)

Текст “Тинејџери у инклузивном образовању” Драгане Малиџан Винкић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.