Tinejdžeri u inkluzivnom obrazovanju : Inkluzija

Piše: Dragana Malidžan Vinkić (Blog o socijalnom uključivanju)

Kada učenici krenu u sedmi razred, vidno su drugačiji, imaju neke nove crte lica kao posledicu novih životnih iskustava i saznanja. Novina je i to što se potrebe učenika menjaju. U većini slučajeva vršnjaci dobijaju glavnu ulogu u njihovom životu, a mi ‘veliki’ ispadamo iz priče. Često su u sukobu s autoritetima što otežava rad nas prosvetnih radnika. Učenicima je odjednom sve nezanimljivo, smor, blam, bezveze, glupo i otprilike leksika im se svodi na ove prideve. U tom uzrastu pružaju veći otpor prema učenju nego prethodnih godina. Nekad pomislim da su svi sedmaci zreli za jednu godinu individualnog obrazovnog plana. Osećaju da se dešavaju neke promene, sve je nekako zahtevnije oko njih, ali sami ne znaju kako da odgovore na nove izazove. Dakle, sedmi razred predstavlja prilagođavanje za sve na svim nivoima.

No, deca su deca, imala smetnje ili ne i tim očima treba gledati svakog učenika.

I u razvoju učenika s teškoćama u pubertetu se takođe primećuju nove emotivne i fizičke promene. Mogu se javiti jači izlivi emocija, pre svega besa , ali i povlačenje i depresija. Seksualnost neki učenici mogu da iskazuju nagonski kroz spontane/nevoljne erekcije, masturbaciju, češanjem o stvari i predmete. Kod nekih učenika s teškoćama ovakvo ponašanje može da se javi i u nižim razredima. Potreba da se dopadne društvu po svaku cenu dovodi neke učenike s teškoćama u situaciju da se javno ponižavaju. Prosto sve što vam padne na pamet moguće je da se desi. Ako se uoče bilo koje od ovih tipova ponašanja, važno je reagovati odmah.

Pravilna reakcija nije moralisanje već uvođenje novih pravila i započinjanje novog pojačanog vaspitnog rada s učenikom, pojačane saradnje sa roditeljima/starateljima, psiholozima, pedagozima, defektolozima, medicinskim i socijalnim radnicima. Zajedno s njima možemo pomoći učeniku da nauči kako da kontroliše svoje nagone, šta je društveno prihvatljivo ponašanje i kako da vodi brigu o sebi i svom zdravlju i možda najvažnije kako da se čuva i ne dozvoli da postane laka meta zlostavljača.

Često je slučaj, bar koliko sam razgovarala s kolegama iz različitih škola u Srbiji, da učenici iz razreda/škole mogu da podržavaju ovo specifično ponašanje učenika. Nije redak slučaj da ih oni teraju ili podržavaju eksplicitno pokazivanje nekog seksualnog ponašanja, snimaju, objavljuju na internetu. Duboko verujem da ovakvo devijantno ponašanje učenika ostavlja trajne posledice na vrednosni sistem koji će izgrađivati. Tu smo mi odrasli na zadatku kao čuvari reda, vrednosti i detinjstva. Svaki eksces u školi pročuje se vrlo brzo, a uz kamere postaje dostupan velikom broju ljudi preko interneta. Danas je jednoj informaciji na internetu potreban minut da obiđe ceo svet.

Nema mesta zatvaranju očiju pred neprijatnim dešavanjima među učenicima. Lakše je rešavati problem, nego praviti se da on ne postoji i dozvoliti da preraste u događaje koji mogu imati tragične posledice po decu i školu.

Ako je škola imala u nekoj generaciji izraženo nasilno ponašanje (seksualno, psihičko, fizičko), zadatak za sledeću godinu je prevencija takvog modela ponašanja (radionice s nastavnicima i učenicima, obuka nastavnika, stručna usavršavanja, nova pravila škole, kamere…) kako bi se stepen nasilja među učenicima smanjio.

Osim ovog burnog emotivnog i socijalnog razvoja i prolaska kroz krize autoriteta, identiteta i seksulnosti, sedmi razred je karakterističan i po tome što se intenzivnije priča o srednjoj školi. Tada se sa učenicima započinje i program Profesionalne orijentacije. Ova novija praksa u osnovnoj školi može pomoći u radu s učenicima koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu. Da je važna priča o srednjoj školi u sedmom razredu, prepoznalo je i Ministarstvo kada je započelo projekat „Profesionalna orijentacija u Srbiji“ 2011. (profesionalnaorijentacija.org). U Priručniku za PO nalaze se korisne radionice, a i upitnici koji mogu dodatno pomoći u otkrivanju detetovih interesovanja i veština koji će voditi do ispravne odluke za dalje školovanje/zaposlenje.

Na početku sedmog razreda tim koji prati učenika treba da postavi pitanje daljeg učenikovog školovanja, upisa na neki kurs ili zaposlenja. Roditeljima/starateljima je na tom razgovoru neophodno predočiti detetova realna postignuća, talente i veštine, školske i životne, koje je razvio do sedmog razreda. To je dobra polazna tačka pri određivanju učenikove budućnosti, ali i plana rada do kraja školovanja. Inače, drugo polugodište sedmog razreda je poslednji trenutak kada može da se odluči da učenik radi po IOP-u i tako omugućiti prilagođavanje Završnog ispita.

Plan koji nastavnici osmišljavaju za učenika u sedmom razredu treba da bude usklađen sa procenom mogućeg budućeg detetovog zanimanja. Sedmi razred je idealno vreme da polako počne da se pravi plan za srednje obrazovanje deteta koje radi po IOP-u. Rad sa učenikom upravo od tog razreda treba usmeriti na znanja, veštine koje će mu kasnije trebati.

Odeljensko veće zajedno sa razrednim starešinom, stručnom službom i roditeljima treba iskreno i realno da izraze svoje mišljenje o dosadašnjem radu i napredovanju učenika i u skladu s tim da daju svoje predloge za dalje obrazovanje.

(…)

Tekst “Tinejdžeri u inkluzivnom obrazovanju” Dragane Malidžan Vinkić u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.