Влада Републике Србије
Просечни трошкови рада у 2014. у економији, искључујући пољопривреду и јавну управу, процењени су на 24,6 евра по сату у Европској унији и 29,2 евра у зони евра. Рад је најјевтинији у Бугарској а најскупљи у Данској а посматрано по секторима, највиши трошкови рада су у индустрији. У 2014. трошкови рада у ЕУ били су за 1,4% виши него у 2013. години.
Разлике од чланице до чланице су велике и најнижи трошкови рада су у Бугарској (3,8 евра по сату), Румунији (4,6 евра), Литванији (6,5 евра) и Летонији (6,6 евра), док су највиши у Данској (40,3 евра), Белгији (39,1 евро), Шведској (37,4 евра) и Луксембургу (35,9 евра), показују нове процене Европске статистичке службе.
Гледано по секторима, трошкови рада по сату највиши су у индустрији – 25,5 евра у ЕУ и 32 евра у зони евра, а следе услуге (24,3 односно 28,2 евра) и грађевинарство (22 односно 25,8 евра).
У непроизводном делу економије, искључујући јавну управу, трошкови рада били су у 2014. години 24,7 евра по сату у ЕУ и 29,1 евро у зони евра. Тај део економије учествује са 24% у укупним трошковима рада а укључује образовање, здравство, социјалне послове, уметност, забаву, рекреацију и друге услужне активности.
Трошкове рада чине зараде и порези и доприноси а удео доприноса у економији ЕУ био је 24,4% а у зони евра 26,1% при чему је најнижи на Малти (6,9%) и у Данској (13,1%) а највиши у Шведској (31,6%) и Француској (33,1%).
Изражени у евру, трошкови рада по сату у укупној економији у 2014. су у поређењу са 2013. у ЕУ порасли за 1,4% а у зони евра за 1,1%.
У зони евра највећи раст је забележен у Естонији (6,6%), Летонији (6%) и Словачкој (5,2%) док је пад регистрован на Кипру (2,8%), у Португалији (0,8%) и Ирској (0,2%).
Код чланица ЕУ које нису у зони евра трошкови рада изражени у националним валутама највећи раст у 2014. у односу на 2013. регистрован је у Румунији (6%), Литванији и Пољској (3,5%) и Мађарској (3,3%) док је најмањи раст био у Данској (0,9%) и Великој Британији (1,3%).
Смањење трошкова рада по сату у тој групи земаља забележено је једино у Хрватској, за 0,8%, објавио је Еуростат.
Статистичари напомињу да код поређења трошкова рада изражених у евру треба узети у обзир и утицај девизног курса на податке земаља које нису чланице зоне евра.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар