Влада Републике Србије
Пише: Надежда Сатарић (Блог о социјалном укључивању)
Током априла 2015., из медија смо сазнали за масовно тровање храном у приватном дому за старе у Вранићима, код Чачка.
Готово три недеље, свакодневно су медији извештавали шта се догађа, шта је која надлежна служба предузела, а шта није, колико је старијих умрло и који је прави узрок епидемије у којој су биле заражене 42 особе.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је надлежно за законитост рада установа за смештај старијих, и испуњеност услова и стандарда за отварање ових установа, је издало неколико саопштења. Прво, да су инспектори социјалне заштите „одмах по добијању информације о појави епидемије у Дому… извршили ванредни инспекцијски надзор. Утврђене су одређене неправилности и пропусти у раду – недовољан број запослених и непријављени радници“. У истом извештају Министарства писало је и да су инспектори социјалне заштите забранили власнику овог приватног Дома у јануару 2014.године, пружање услуга смештаја одраслима и старијима у илегалном дому за старе. Такође, у извештају стоји да је по захтеву власника овог објекта Министарство након непуна три месеца донело решење о утврђивању испуњености услова и стандарда за пружање услуга домског смештаја одраслим и старим лицима и обављање делатности социјалне заштите у објекту и издало му ограничену лиценцу за рад на пет година.
Само годину дана касније, новине пишу да је инспектор за противпожарну заштиту забранио коришћење Дома због одређених неправилности, али да се по том налогу ништа није догодило. Да ли је, заправо, Министарство било обавештено о овоме и како је оно поступило? На ово питање и сам министар Вулин је изјавио „да инспектор нема законску обавезу да о томе обавести било кога и да се ради о очигледном пропусту у закону“.
Да ли санитарни инспектори о својим налазима имају обавезу да обавештавају Министарство?
Можда су их и обавестили о правим узроцима ове епидемије за коју су лекари рекли да је у питању салмонела, али и даље не знамо одакле се појавила салмонела, да ли из хране спремљене у дому или донете од стране сродника, да ли је у питању вода или шта већ?
Да ли власници домова имају обавезу да овакве ванредне ситуације пријављују Министарству? Очито да не, с обзиром на то да је Министарство издало ванредни налог свим приватним домовима за одрасле и старије и другим пружаоцима услуга о обавези да у случају инцидентних ситуација одмах, писмено обавесте Министарство.
У сваком случају, последица је смрт седам старијих особа, корисника услуга овог Дома.
Епилог је тромесечна суспензија лиценце за рад овог Дома. У образложењу ове одлуке је констатовано да су ванредне контроле инспектора социјалне заштите утврдиле: „да постоје пропусти у заштити корисника који се односе на број и структуру запослених, као и на то да није ангажован лиценцирани социјални радник, без чијег ангажовања није могуће задржати лиценцу. Директору Дома је наложено да у року од 30 дана испразни објекат од корисника.“
У саопштењу Министарства о суспензији лиценце се наводи још да је Завод за јавно здравље Чачак „доставио Мишљење о санитарно-техничком и хигијенском стању кухиње у смештају за стара лица, у коме се наводе бројне неправилности.“ Не знамо да ли те неправилности имају директне везе са поменутом епидемијом!
Да ли ће након истека три месеца власник Дома примити недостајуће раднике и лиценцираног социјалног радника и поново добити лиценцу да несметано ради? Отворено је и ово, као и мноштво других питања, попут оних да ли је довољно стручне подршке, посебно приватним домовима који немају претходног искуства у раду, а добијају петогодишњу лиценцу за рад? Да ли је довољно контроле и да ли се поштују сви прихваћени стандарди у регистрованим и/или лиценцираним домовима?
(…)
Текст “Учимо ли на грешкама?” Надежде Сатарић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар