Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Nadežda Satarić (Blog o socijalnom uključivanju)

Tokom aprila 2015., iz medija smo saznali za masovno trovanje hranom u privatnom domu za stare u Vranićima, kod Čačka.

Gotovo tri nedelje, svakodnevno su mediji izveštavali šta se događa, šta je koja nadležna služba preduzela, a šta nije, koliko je starijih umrlo i koji je pravi uzrok epidemije u kojoj su bile zaražene 42 osobe.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je nadležno za zakonitost rada ustanova za smeštaj starijih, i ispunjenost uslova i standarda za otvaranje ovih ustanova, je izdalo nekoliko saopštenja. Prvo, da su inspektori socijalne zaštite „odmah po dobijanju informacije o pojavi epidemije u Domu… izvršili vanredni inspekcijski nadzor. Utvrđene su određene nepravilnosti i propusti u radu – nedovoljan broj zaposlenih i neprijavljeni radnici“. U istom izveštaju Ministarstva pisalo je i da su inspektori socijalne zaštite zabranili vlasniku ovog privatnog Doma u januaru 2014.godine, pružanje usluga smeštaja odraslima i starijima u ilegalnom domu za stare. Takođe, u izveštaju stoji da je po zahtevu vlasnika ovog objekta Ministarstvo nakon nepuna tri meseca donelo rešenje o utvrđivanju ispunjenosti uslova i standarda za pružanje usluga domskog smeštaja odraslim i starim licima i obavljanje delatnosti socijalne zaštite u objektu i izdalo mu ograničenu licencu za rad na pet godina.

Samo godinu dana kasnije, novine pišu da je inspektor za protivpožarnu zaštitu zabranio korišćenje Doma zbog određenih nepravilnosti, ali da se po tom nalogu ništa nije dogodilo. Da li je, zapravo, Ministarstvo bilo obavešteno o ovome i kako je ono postupilo? Na ovo pitanje i sam ministar Vulin je izjavio „da inspektor nema zakonsku obavezu da o tome obavesti bilo koga i da se radi o očiglednom propustu u zakonu“.

Da li sanitarni inspektori o svojim nalazima imaju obavezu da obaveštavaju Ministarstvo?

Možda su ih i obavestili o pravim uzrocima ove epidemije za koju su lekari rekli da je u pitanju salmonela, ali i dalje ne znamo odakle se pojavila salmonela, da li iz hrane spremljene u domu ili donete od strane srodnika, da li je u pitanju voda ili šta već?

Da li vlasnici domova imaju obavezu da ovakve vanredne situacije prijavljuju Ministarstvu? Očito da ne, s obzirom na to da je Ministarstvo izdalo vanredni nalog svim privatnim domovima za odrasle i starije i drugim pružaocima usluga o obavezi da u slučaju incidentnih situacija odmah, pismeno obaveste Ministarstvo.

U svakom slučaju, posledica je smrt sedam starijih osoba, korisnika usluga ovog Doma.

Epilog je tromesečna suspenzija licence za rad ovog Doma. U obrazloženju ove odluke je konstatovano da su vanredne kontrole inspektora socijalne zaštite utvrdile: „da postoje propusti u zaštiti korisnika koji se odnose na broj i strukturu zaposlenih, kao i na to da nije angažovan licencirani socijalni radnik, bez čijeg angažovanja nije moguće zadržati licencu. Direktoru Doma je naloženo da u roku od 30 dana isprazni objekat od korisnika.“

U saopštenju Ministarstva o suspenziji licence se navodi još da je Zavod za javno zdravlje Čačak „dostavio Mišljenje o sanitarno-tehničkom i higijenskom stanju kuhinje u smeštaju za stara lica, u kome se navode brojne nepravilnosti.“ Ne znamo da li te nepravilnosti imaju direktne veze sa pomenutom epidemijom!

Da li će nakon isteka tri meseca vlasnik Doma primiti nedostajuće radnike i licenciranog socijalnog radnika i ponovo dobiti licencu da nesmetano radi? Otvoreno je i ovo, kao i mnoštvo drugih pitanja, poput onih da li je dovoljno stručne podrške, posebno privatnim domovima koji nemaju prethodnog iskustva u radu, a dobijaju petogodišnju licencu za rad? Da li je dovoljno kontrole i da li se poštuju svi prihvaćeni standardi u registrovanim i/ili licenciranim domovima?

(…)

Tekst “Učimo li na greškama?” Nadežde Satarić u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.