Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србија ће почетком априла завршити први извештај о резултатима реформи у оквиру програма секторске буџетске подршке за коју до средине 2019. има на располагању 80 милиона евра од ЕУ, најавила је 31. марта помоћник министра државне управе Ивана Ћирковић. Новац се користи за реформу јавне управе и унапређење јавних финансија, а од тога се 10 милиона евра одобрава кроз техничку подршку.

„Ми тренутно припремамо прву такозвану самопроцену. То је извештај који не би требало да буде преобиман, али се прилаже и цео сет докумената који верификује сваку од тврдњи о напретку. Очекујем да ћемо га имати почетком априла у нацрту“, рекла је Ћирковић.

Овај нови вид претприступне помоћи ЕУ из IPA фондова користи се за реформу јавне управе и управљање јавним финансијама.

Ћирковић је оценила да је апсорбовање 80 милиона евра на основу реформских циљева и извештавања до средине 2019. можда исувише амбициозан план, али да постоји сагласност у влади да треба дати приоритет овом програму, као програму укупне подршке реформи јавне управе у Републици Србији.

Као могући датум исплате прве транше навела је период од септембра до новембра, додајући да је ово нови програм,за који је неопходно на свим нивоима усаглашавање са свим релевантним инстутуцијама које учествују у примени.

Специфичност секторске буџетске подршке је да се новац не одобрава пројектно, већ Србија на основу утврђених показатеља извештава Европску комисију о резултатима у реформи јавне управе и финансијској стабилности земље, на основу чега добија новац који може користити за било коју буџетску намену.

Ћирковић истиче да овакав приступ подстиче координацију у оквиру владе, а да је показатељ и поверења Европске комисије у спремност власти да у потпуности саме воде цео процес за који се добија помоћ.

Наводи да је велика корист и то што Србија има слободу да новац који добије на основу успешно спроведених реформи намени у буџету за било коју сврху у зависности од потреба, рекла је Ћирковић, наводећи да још није донет план о томе како ће се ова средства користити.

Циљеви: задржавање кадрова, учешће јавности у доношењу прописа

У фокусу овог програма су тренутно акциони план Министарства државне управе за оптимизацију и Министарства финансија за управљање јавним финансијама.

„Они произлазе из целог сета функционалних анализа које је Светска банка произвела од 2015.године до данас“, и којима су у циљу давања препорука за реформу владе на свим нивоима обухваћене 94 институције у секторима финансија, образовања, здравства и социјалне заштите, навела је Ћирковић, додајући да се на анализу пољопривреде још чека.

Ти сектори су одабрани зато што пружају огроман број услуга грађанима, навела је Ћирковић.

Према њеним речима, акциони план за реформу државне управе за сада има 11 мера, а један од кључних циљева су задржавање кадрова посебно у јединицама за претприступну помоћ где су потребна велика улагања за обуку кадрова.

Преиспитује се и организација унутар управе, односно могуће укидање групе као најмање организационе јединице у деловима система, а припремљена је и измена Закона о државној управи како би се јасно прописало учешће цивилног друштва у доношењу прописа.

„Један од циљева је и доношење Закона о планском систему и два подзаконска акта којим ће се објединити систем планирања у Србији, увести стратешко планирање, увести методологије за анализу и планирање засновано на показатељима, повећати укљученост јавности у доношење стратешких и акционих планова, али и повезати њихово планирање са буџетом“, наводи Ћирковић.

Секторска буџетска подршка коју Србија сада користи одобрена је из IPA програма 2015. годину, и састоји се од помоћи од 70 милиона евра кроз три фиксне и три варијабилне транше, док се додатних 10 милиона издваја за техничку подршку за постизање предвиђених циљева.

Техничка подршка се мора уговорити до краја године, како би следеће године могла да се спроведе да би се циљеви остварили до краја програма, наводи Ћирковић.

Секторка буџетска подршка, истиче Ћирковић, предвиђа стални политички и стратешки дијалог са Европском комисијом о напретку у реформама, будући да не постоје стандардни пројектни захтеви.

Написала: С.В., преузето са www.euractiv.rs