Влада Републике Србије
У Бриселу је 12. априла одржан трећи састанак Одбора за стабилизацију и придруживање након ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) Европске уније и Србије 1. септембра 2013. године. Представници Републике Србије и Европске комисије разматрали су спровођење критеријума из Копенхагена за придруживање ЕУ и спровођење ССП. Разматране су кључне реформе које се спроводе пре свега за добробит грађана Србије.
Трећим састанком су копредседавале Катрин Вент, вршилац дужности директора Генералног директората за политику суседства и преговоре о проширењу, и Ксенија Миленковић, вршилац дужности директора Канцеларије за европске интеграције Републике Србије (КЕИ).
Одбор је разматрао напредак Србије у испуњавању политичких критеријума и том приликом нагласио важност свеобухватних консултација са заинтересованим странама у поступку доношења закона и процесу приступања, као и улогу Народне скупштине у надзору извршне власти. Истакнута је улога независних регулаторних тела и наглашена важност деловања на основу њихових закључака. Одбор је подржао Србију у остваривању даљег напретка у погледу реформе државне управе и разматрао реформе у локалним самоуправама у Србији. Такође је наглашена важност јачања регионалне сарадње и напредак у усаглашавању Србије са ставовима спољне политике ЕУ.
У области владавине права и правосуђа, Одбор за стабилизацију и придруживање поздравио је усвајање акционих планова за поглавља 23 и 24. Одбор је поздравио одлучност Србије да приступи решавању изазова који су преостали у погледу независности, непристрасности, одговорности, ефикасности и приступачности правосуђа. Одбор је поново истакао посебан значај који придаје унапређењу оствареног учинка у борби против корупције и организованог криминала и јачању међународне сарадње у борби против тероризма и радикализације.
Одбор је нагласио да је неопходно посветити посебну пажњу заштити основних права. У том контексту, Одбор је поздравио усвајање посебног акционог плана за остваривање права националних мањина и усвајање национале стратегије социјалне инклузије Рома.
Одбор је похвалио Србију због напора које улаже у решавање избегличке и мигрантске кризе која је озбиљно погодила регион. Одбор је нагласио потребу да се појача регионална сарадња у области управљања миграцијама и контроле границе. Одбор је поздравио напоре Србије у борби против нелегалних миграција и нагласио потребу за даљом рационализацијом процедуре азила.
Одбор је такође разматрао економске критеријуме. Поздравио је јачање српске привреде у 2015. години, а нарочито значајно смањење јавног дефицита. Одбор је нагласио потребу да се настави са настојањима да се оствари буџетска консолидација и појачају структурне реформе, нарочито како би се побољшало пословно окружење и стимулисале инвестиције. Европска комисија је нагласила да ће наставити да помаже Србији у унапређењу економског управљања.
У погледу спровођења ССП, Одбор је напоменуо да се ССП спроводи на задовољавајући начин. Генерално, либерализација трговине коју су омогућила ова два споразума допринела је великом порасту извоза Србије у ЕУ: преко 70 процената у периоду од 2010. до 2015. године.
Одбор је размотрио тренутно стање у разним областима које регулише ССП и констатовао новији развој догађаја у области трговине, индустрије, царине и опорезивања, пољопривреде, унутрашњег тржишта и конкуренције, иновација, информационог друштва и социјалне политике, транспорта, животне средине и енергетике. Одбор је истакао области у којима је потребно уложити конкретне напоре како би се унапредила усаглашеност са ССП, као што је унапређење контроле државне помоћи и мера за заштиту прекомерног увоза које је Србија увела за одређене пољопривредне производе.
Одбор је такође размотрио опсежну финансијску помоћ Европске уније Србији. ЕУ ће наставити да Србији пружа подршку у процесу приступања, укључујући финансијску подршку. Близу 1,8 милијарди евра одобрено је за подршку приступању Србије од 2007. године. Након поплава у мају 2014. године, ЕУ је већ издвојила 173,6 милиона евра помоћи као подршку у напорима реконструкције и обнове. Тренутна избегличко-мигрантска криза широм ЕУ озбиљно је утицала на Србију, као једну од главних транзитних земаља на западно-балканској рути. ЕУ подржава Западни Балкан у решавању кризе, посебно Србију, која је добила више од 30 милиона евра од августа 2015. године. Од 2000. године, ЕУ, заједно са својим земљама чланицама, убедљиво је највећи донатор са 75 процената укупних донација које је Србија примила.
Обе стране су се сложиле да ће Одбор за стабилизацију и придруживање наставити да игра важну улогу у обезбеђивању континуитета процеса стабилизације и придруживања као и правилног спровођења обавеза преузетих у оквиру ССП, као важног оквира за оцењивање напретка у процесу приступања уопште.
Извор: www.seio.gov.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар