Влада Републике Србије
Економска криза подстакла је запошљавање на радним местима са високим платама, што су, према најновијем европском истраживању, најбоље искористиле жене. Запосленост жена је за две године између 2011. и 2013. лагано порасла док је код мушкараца знатно смањена. Мушкарци су се више запошљавали од жена само на најслабије плаћеним пословима. Разлике између мушкараца и жена избрисане су код запошљавања са непуним радним временом којим су пре кризе доминирале жене.
И док су се радници за рад на добро плаћеним местима тражили, тражња радника са средњим платама пала је у великој мери. Те средње плате најчешће су у грађевинарству и прерађивачкој индустрији, секторима које је криза највише погодила.
Таква ситуација ишла је у корист радницама и јаз у запослености између мушкараца и жена је смањен, показало је истраживање Европске агенције за услове рада, живота и индустријске односе -Еурофонд (Eurofound).
Од средине 2011. до средине 2013. године запосленост жена умерено је повећана, за 60.000 , а код мушкараца је смањена за готово 1,4 милиона, пренео је EurActiv.com.
Агенција је навела да док прерађивачком индустријом и грајдевинским сектором доминирају мушкарци, секторима са највећим растом запослености, попут здравства и образовања, доминирају жене код којих се бележи тенденција да имају посао са вишим сатницама.
Раст запослености мушкараца надмашио је раст запослености жена само код најслабије плаћених послова. То је, у извесној мери, последица чињенице да су мушкарци који су остали без посла у прерађивачкој индустрији и грађевинарству прихватали слабо плаћене послове у услугама у секторима хране и пића, грађевинарства и малопродаји.
Запосленост жена на најмање плаћеним пословима пала је међутим зато што су се власници кућа у условима кризе лишавали услуга чистачица и радница за помоћ у кући, наводи се у извештају Европски монитор послова за 2014.
Криза брише родне разлике
Раније су по пословима са непуним радним временом предњачиле жене, међутим, ситуација се променила у време кризе, када су мушкарци све чешће прихватали такве послове. Наиме, мушкарци су заузели више од 60% нових послова са непуним радним временом из категорије слабо плаћених којом обично доминирају жене – неговатељице, продавачице, чистачице и помоћне раднице.
Истовремено су нови послови са непуним радним временом за жене били на професионалним и менаџерским позицијама, нпр. у администрацији, здравству, трговини. Та радна места углавном су она са пуним радним временом претворена у она са непуним, као и новоотворена радна места са непуним радним временом.
Иначе, европско тржиште рада мучи парадокс – док се Унија бори са рекордном стопом незапослености у својим чланицама, милиони радних места у бројним секторима кључним за економски развој су непопуњени.
Упркос напорима да се спусти незапосленост и унапреде вештине домаће радне снаге, интернационалне компаније са седиштима у Европи и мала и средња предузећа имају проблем да нађу раднике који су им потребни.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар