Професори новопазарске средње Техничке школе увек расположени за самоорганизацију – како би улепшали и осавременили простор школе. Техничка школа је једна од пет средњошколских установа у Новом Пазару. Са скоро 900 ђака, четрдесетак разреда и 129 запослених (108 наставног кадра) нуди образовање за профиле машинске, саобраћајне и електротехничке струке. Зграда школе налази се у строгом центру града на реци Јошаници, у Улици Вука Караџића, где су и зграде Универзитета, Медицинске школе, осмолетке „Јован Јовановић Змај”. Ипак Техничка школа издваја се од других по много чему. Пре свега, како истичу професори, по вољи да се сами организују и личним ангажовањем и радом улепшају, осавремене простор у коме раде.
– Најпре смо у школској 2011/12. години окречили учиниоце. Зидови су били оштећени, мрље од влаге на све стране. Позвали смо родитеље да колико могу помогну. Од 39, чак 37 разредних заједница се одазвало. То посебно радује, јер су наши ученици углавном из сиромашнијих породица . Донације су биле скромне. Неко је могао да издвоји 100, неко 200 динара. А све што је зафалило обезбедили смо из школске касе која се пуни приходом од ванредних ученика, са поносом прича Нусрет Муртезић, директор школе.
Уместо мајстора, ученици су заједно са професорима глетовали и кречили зидове, лепили плочице. Купљене су гарнишне, плочице, завесе за прозоре. Избор боја био је искључиво одлука ученика. Тако је један кабинет у тоновима смеђе, у другом доминира зелена. Трећи је љубичаст, а од сунца штите завесе загаситијег колорита. Мултимедијални кабинет у учионици број 5 на првом спрату зграде по многима је најлепши у школи – прија комплимент професорки Елвири Ђекић која ту проводи радно време. – Девојчице су се избориле за ту боју. Сви су били помало скептични, али када је завршено – били су одушевљени, каже она.
Према речима Муенсе Гилић, психолога, мотивације није недостајало. Јавио се и такмичарски дух међу разредима чија ће учионица бити лепша. Највреднији ученици, њих око 60, из скоро свих разреда на крају су били награђени једнодневним излетом до Златибора.
– Ученици су после ове акције показали и више одговорности према простору. Учионице које су сами сређивали су најчистије, нема ишараних зидова, додаје Муенеса Гилић.
Како се ово показало плодоносним, већ наредне школске године на састанцима свих органа школе разговарало се како да се побољша квалитет наставе. Одлучено је да се купе лап-топови и пројектори.
Овог пута нису учествовали ђаци већ искључиво професори. Новац је обезбеђен одрицањем од надокнаде у раду са ванредним ученицима. За 700.000 динара купљено је 14 пројектора и седам лап-топова.
Интересантно је да опет нису трошили на ангажовање радника. Сами професори електротехничке струке постављали су инсталације, саме уређаје.
– Тешко је време. Криза је. Не можемо да чекамо да локална самоуправа издвоји новац. Такође користимо постојеће машине у радионицама за практичну наставу ђака машинских образовних профила, па они током праксе за предмете обраде метала праве столице за учионице, говори директор Муртезић. У сопственој згради имају их 100. Један број је продат Гимназији, Медицинској школи, једној основној школи, набраја он.
Нажалост, за неке крупније радове само волонтирање није довољно.
– Проблем су тоалети и мокри чворови. Не седимо скрштених руку. Конкурисали смо код организације ТИКА за један пројекат. Такође смо се прикључили пројекту међуграничне сарадње са Угоститељском школом из Бијелог Поља, у Црној Гори. Надамо се да ће, уколико буду одабрани, добити средства за тоалете и опремање саобраћајног кабинета и набавку возила за ђаке који се школују за звање возач. Очекујемо и резултата конкурса организације СЕДА где смо аплицирали за набавку Це-ен-це машине неопходне за праксу ученика машинских образовних профила, набраја директор Муртезић.
Оставите коментар