Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У Србији је дрогу пробало око 8% грађана, најчешће млађих мушкараца, али је учесталост конзумирања нижа у поређењу с државама Европске уније, показали су резултати истраживања Института за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут”, објављени 25. јуна. Више од трећине грађана Србије су, међутим, пушачи, и у целини дуван, за разлику од дроге, није препознат као проблем у друштву. Истраживање је показало да мушкарци чешће прибегавају пићу а жене седативима. Грађани Србије од игара на срећу најчешће играју лутрију, док је спортско клађене на другом месту, показало је истраживање.

Према истраживању које је спроведено у периоду јануар-март по европској методологији, дрогу је бар једном у животу пробало 8% грађана старости од 18 до 64 године и 12,8% млађе одрасле популације старости од 18 до 34 године.

Најчешће коришћена дрога у Србији је канабис (марихуана и хашиш), коју је бар једном у животу проблало 7,7% испитаника. У претходних годину дана ту дрогу је конзумирало 1,8% особа старости од 18 до 64 и 3,4% старости од 18 до 34 година.

Према изнетим подацима, у ЕУ марихуана се највише користи у Данској и Француској где је по 32% грађана током живота користило ту дрогу, а у Великој Британији 30%. Употреба марихуане је посебно изражена међу млађом одраслом популацијом. У Данској је канабис користило током живота 44% грађана старости од 15 до 34 године, у Француској 45%, а у Немачкој 38,5%.

Употреба других илегалних дрога је у Србији врло ретка: 1,6% испитаника је једном у животу конзумирало друге врсте дрога, а 0,4% у протеклих 12 месеци.

По употреби кокаина, амфетамина и екстазија у млађој одраслој популацији у ЕУ предњачи Велика Британија, пошто је 12,8% младих старости од 18 до 34 године користило кокаин, 16,8% амфетамине, а екстази 13,5%.

Раширени дуван и алкохол

Како је истакла шефица Канцеларије за превенцију пушења у Институту за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут” Биљана Килибарда, дрога је код испитаника у Србији препозната као проблем, што није случај с дуваном. “Дуван није препознат као проблем у друштву, иако подаци говоре другачије”, казала је Килибарда на конференцији за новинаре у Београду.

Према подацима, у Србији 36,4% одраслих су свакодневни пушачи што одговара броју од 1,6 и 1,7 милиона грађана старости од 18 до 64 године. Међу свакодневним пушачима 40,9% су мушкараца а 32% жене.

Истраживање је показало да је 64,5% становника Србије у току свог живота пушило цигарете, а да је 40% то чинило у последњих 30 дана. Свакодневно пушење је једнако распрострањено међу половима и старосним групама.

У претходних дванаест месеци, алкохол је конзумирало 72,2% испитаника, а пијење једном недељно или чешће пријавило је 13,3% становника земље.

Да пије више од 60 грама чистог алкохола у једној прилици, што потпада под ексцесивно пијење, у протеклих 12 месеци пријавило је 3,7% испитаника. Штетно или проблематично пијење доводи се у везу са 6,2% популације (10,6% мушкараца и 1,7% жена).

Грађани Србије највише пију пиво који чини готово половину конзумираног алкохола.

Количина конзумираног алкохола је шест и по пута већа код мушкараца него код жена. Код мушкараца се количина алкохола повећава с годинам а код жена смањује.

За разлику од тога, лекове из групе седатива и хипнотика више користе жене. У претходних годину дана те лекове је користило 30,9% жена и 13,9% мушкараца, а у поселдњих месец дана 21,2% жена и 8% мушкараца.

На нивоу целог становништва у последњих 12 месеци седативе је користило 22,4%, а у последњих месец дана 14,6% грађана. Свакодневно те лекове користи 4,4% грађана.

Лутрија омиљена игра на срећу

Грађани Србије најчешће играју лутрију, попут лотоа, бинга или греб картица. Једном у животу то је радило 54,6% грађана, а 31,4% у последњих годину дана.

Спортско клађење је други најзаступљенији вид коцкања. У животу се некад кладило 17,2% одрасле популације, док је 13,1% то радило у протеклих годину дана.

Други облици коцкања су мање заступљени, па је слот машине играло 5,5% популације и то је трећи најзаступљенији вид коцкања.

Лутрија је једнако заступљена према полу и годинама, док су другим облицима коцкања склонији мушкарци.

Процењује се да су 14.000 до 33.000 грађана патолошки коцкари.

Извори: Бета и EurActiv.rs