Влада Републике Србије
Изабрани комесар за проширење и источно суседство Европске уније Јоханес Хан 30. септембра је у Европском парламенту (ЕП) изјавио да је за будуће чланице кључан “квалитет а не брзина” промена. Кључно је да будуће чланице достигну мерила правне државе, демократије и темељних права и економије које ваљано делују, рекао је Хан образлажући будући рад у својству комесара за проширење. Хан је рекао да има поврење у Србију. Нагласио је значај медија за развој друштва у складу са европским стандардима.
Хан је нагласио да “има велико поверење у Србију” јер се нова спрска влада веома ангажовала у дијалогу с Приштином. “Уверени смо”, додао је, “да ће кад на Косову буде створена делатна влада, тај дијалог бити настављен на политичкој равни”.
Технички преговори трају, рекао је Хан, указавши да је важан оквир за целокупно сређивање односа и поглавље 35 преговора о чланству Србија-ЕУ, које обухвата и односе с Косовом.
Изабрани комесар је посланицима Спољнополитичког одбора ЕП навео да је битно да у земљама на путу у ЕУ ради способна државна управа.
Он је такође предочио да правосуђе мора бити професионално и независно, као и да је дискриминација неприхватљива. Према његовим речима, то све, и битка против корупције су основна полазишта “око којих неће бити нагодбе”.
Изабрани комесар за проширење је подвукао да ће ЕУ уложити велике напоре за сређивање економија и постицање привредног раста и конкурентности у земљама на путу ка Унији, уз ваљано коришћење припремног финансијског IPA II фонда ЕУ.
Хан је указао да је ту од велике важности изградња и повезивање транспортних и енергетских мрежа у региону.
Он је нагласио да жели да ради са грађанским друштвом и подвукао да слободни медији морају бити једна од окосница делујуће демократије у земљама које стреме чланству у ЕУ.
Хан је рекао да ће се снажно заложити да се поспеши регионална сарадња и решавање спорова, предочивши да “партнери не могу напредовати ка ЕУ ако најпре не реше наслеђе прошлости”.
“Све нужне напоре ћемо уложити”, додао је, “да стабилизујемо регион, превасходно подстичући дијалог Београд-Приштина”.
Усклађивање у домену спољне политике важно
У расправи је једино словеначка посланица Тања Фајон запитала Хана како ће убедити српску владу да се прикључи ЕУ санкцијама против Русије, који је одговорио да “то што се Србија није ускладила са ставом Уније око санкција Русији представља предмет расправе”.
“Потребно је ту извесно време и не може се доћи преко ноћи до трајног решења, мада је то питање којим се без сумње мора позабавити српска влада, јер ако идемо ка чланству, мора земља кандидат упутити такође известан број знакова који доказују да преговори могу брзо одмаћи”, рекао је Јоханес Хан.
Хан: Не говоримо о чланству Косова у ЕУ
Хан је изјавио да ће и са чланицама ЕУ које не признају Косово размотрити како да се “савитљивије и без тешких препрека” одвија приближавање Приштине Унији. Али је нагласио да у том процесу “не говоримо о чланству Косова у Европској унији”.
Хан је то новинарима изјавио после разговора с посланицима Спољнополитичког одбора Европског парламента о начину и циљевима свог рада као комесара, истакавши у расправи да је “покренут замах за који верујем да неће бити закочен од пет земаља ЕУ које не признају Косово”.
“Сматрам, штавише, да је ту дошло до одређеног кретања и ја ћу учинити да се неке линије помере”, додао је изабрани европски комесар за проширивање и суседство ЕУ.
На питање да ли ће се према Косову поставити као према ентитетима који нису суверене државе, или ће настојати да пет чланица ЕУ усмери ка признавању Косова, Хан је узвратио да ће се радити на даљој стабилизацији региона и Косова.
У томе му је, додао је, “потребна подршка Европског парламента, суседних земаља и чланица ЕУ, с циљем да се види како се ситуација може поправити, али засад не говоримо о било каквом чланству, већ о даљем побољшању стања на Косову, економски и кад је реч о уврежењу демократије”.
Хан је рекао да ће после избора у Босни и Херцеговини у новембру ићи у ту земљу да разговара с властима и политичким првацима о томе како БиХ више повезати с регионом и да се потврди да је Босна део Европе и да су грађани БиХ такође европски грађани.
Будући комесар за проширивање је нагласио да ће настојати да установи како би се садашњи застој у приближавању Македоније ЕУ због спора око имена с Атином могао отклонити, напоменувши да ту има примедби Грчке и Македоније на ставове Скопља.
Хан је додао и да то што Македонија има статус кандидата од 2005-е године, а није добила датум почетка преговора о чланству у ЕУ, неповољно утиче на расположења грађана према Унији и чини да власти у Скопљу нису приљежне око европских реформи.
Аутор: Драган Благојевић, дописник агенције Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар