Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Предавања у оквиру циклуса “Феминизам у Србији – теорија, истраживања, стваралаштво” одржаваће се током октобра 2018. године, сваког понедељка у 18.00 часова, у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца у Београду.

Циклус је организован у сарадњи са Секцијом за феминистичка истраживања и критичке студије маскулинитета (СЕФЕМ), а предавања ће се одржати према следећем распореду:

8. октобар 2018.

УЧЕШЋЕ ЖЕНА У ВОЈСЦИ

др Зорица Мршевић, научна саветница
мр Светлана Јанковић, потпуковница

Представиће се учешће жена у савременим оружаним снагама као глобална појава све већих размера која све више мења војске целог света. Констатује се да жене у саставу савремених оружаних снага света не представљају више привремену промену. Ма какав понегде још увек био неравноправан статус војникиња, ма како професионално сегрегиране и културолошки дискриминисане, жене више нису занемарљиве у војној организацији. Њихове улоге се све више шире, до укидања последњих забрана учешћа жена у борбеним дејствима. Представиће се и фактори који доприносе повећању (или смањењу) учешћа жена у оружаним снагама. Циљ овог излагања је између осталог и одговор на редовно постављано питање, да ли се ту ради о „женском праву на униформу“ или пак још једном виду експлоатације женског рада, да ли војна служба жена унапређује или умањује њихов општи друштвени положај, које користи има војска а које шира друштвена заједница од учешћа жена у оружаним снагама. Биће изнети и аргументи којима се указује на потребу и могуће правце даље родно егалитарне трансформације оружаних снага.

Др Зорица Мршевић ради као научна саветница Института друштвених наука у Београду. Била је заменица Заштитника грађана Републике Србије за родну равноправности и права особа са инвалидитетом у периоду од 2008. до почетка 2011. године. Радила је као професорка на Факултету за европске правно-политичке студије у Новом Саду пет година, од 2008. до 2013., где је предавала Кривичнопроцесно право, Криминологију, Феноменологију насиља и Студије рода. Била је саветница Мисије ОЕБС-а у Србији за питања родне равноправности од 2001. до 2008. године. Ауторка је 24 књига и преко 400 научних радова из области права, теорије насиља, родне равноправности, људских права жена и других маргинализованих група и криминологије.

Мр Светлана Јанковић, потпуковница је позната боркиња за родну равнопавност, недискриминацију и превазилажење сексизма и мизогиније у систему безбедности. Објавила је велики број научних радова у којима преиспитује учешће жена у оружаним снагама савременог доба. Значајан допринос је остварила учешћем у изради првог и другог Националног акционог плана за примену Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1325 „Жене, мир и безбедност“. Именована је за контакт особу испред Министарства одбране у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност Владе Републике Србије. Редовно обучава своје колегинице и колеге у униформи и ван ње о значају родне равноправности у Војсци Републике Србије.

15. октобар 2018.

ЖЕНЕ И ОЛИМПИЈСКИ ПОКРЕТ – ИГРЕ

проф. др Виолета Шиљак
доц. др Ивана Парчина

Олимпијске игре су највећи планетарни спортски догађај, на коме жене нису имале право учешћа у појединим временским периодима. Проблематика учешћа жена на Олимпијским играма може се посматрати са више аспеката: такмичарског, тренерског, новинарског, административног, организационог и других. Историја је показала да је еволуција учешћа жена у Олимпијском покрету током година у порасту, почевши од њиховог првог званичног учешћа 1900. године, а нарочито у последњих тридесет година. Такмичећи се у већини спортова на Олимпијским играма, жене су срушиле готово све баријере међу половима и заузеле значајно место у спорту. У складу са улогом МОК-а, да подстиче јачање улоге жене у спорту на свим нивоима и у свим структурама, између осталог, постале су и његове активне чланице.

Др Вилета Шиљак је од 2013. године запослена на Факултету за менаџмент у спорту Алфа универзитета. Била је чланица Комисије за образовну област „Физичко и здравствено васпитање“ коју је образовало Министарство просвете и спорта Републике Србије. У сарадњи са амбасадом НР Кине организовала је изложбу под називом „Пекинг у припреми за Олимпијске игре 2008. године, а у сарадњи са амбасадом Републике Грчке пројекат „Мини олимпијске игре“. Проф. др Шиљак је публиковала преко 100 стручних и научних радова. Чланица је Међународне федерације за физичко образовање, потпредседница Европске секције за историју и физичко образовање, затим Међународног удружења за историју физичког васпитања и спорта и Балканског удружења за историју физичке културе.

Др Ивана Парчина је докторирала 2014. године на Факултету за менаџмент у спорту Алфа универзитета. Радила је и као генерална секретарка Стреличарског савеза Србије. Од новембра 2010. године радила је на Факултету за менаџмент у спорту Алфа Универзитета, прво као асистенткиња у настави а затим и као доценткиња. Од октобра 2017. године запослена је на Факултету за спорт Универзитета Унион – НиколаТесла. Ауторка је преко 50 радова саопштених на националним или међународним скуповима и објављених у националним или међународним часописима.

22. октобар 2018.

ДИСКРИМИНАЦИЈА ЖЕНА НА ТРЖИШТУ РАДА: ОПИС СТАЊА И ДЕЛОТВОРНОСТ ПРАВНЕ ЗАШТИТЕ

проф. др Невена Петрушић

Дискриминација жена на тржишту рада широко је распрострањена и манифестује се на различите начине у свим областима професионалног живота жена. Жене се суочавају са дискриминацијом у запошљавању, напредовању на послу, изложене су различитим видовима сексуалног узнемиравања, а иако су квалификованије, зарађују мање од мушкараца. Шта је узрок томе и какве последице производи овакво стање? Који правни механизми женама стоје на располагању у случајевима дискриминације, колико се примењују и да ли су делотворни? Ово су нека од питања о којима ће на предавању бити речи.

Др Невена Петрушић је редовна професорка Правног факултета у Нишу и шефица Катедре за грађанскоправне науке. Ауторка је бројних монографија, научних студија и чланака из домена цивилне процедуре, људских права, родно заснованог насиља и дискриминације. Оснивачица је и координаторка правних клиника за заштиту права жена и заштиту од дискриминације на Правном факултету у Нишу. Оснивачица је и координаторка Женског истраживачког центра из Ниша. Учествовала је у припреми низа стратешких докумената и нацрта закона: Националне стратегије за побољшање положаја жена и унапређивање равноправности полова, Нацрта закона о равноправности полова, Нацрта закона о правима деце, Нацрта закона о медијацији. Била је прва Повереница за заштиту равноправности у Србији. Добитница је признања ОЕБС „Личност године“ за 2009. и 2011. и Златне плакете нишке општине Медијана.

29. октобар 2018.

(РЕ)КОНСТРУКЦИЈА ЖЕНСКОГ ИДЕНТИТЕТА У РОМАНИМА МАРГАРЕТ ЕТВУД

проф. др Маја Ћук

Почевши од првог романа Јестива жена, објављеног 1969. године, непосредно пре него што је „други талас“ феминизма званично наступио, ова значајна канадска књижевница прати у својим делима на који начин патријархално окружење утиче на формирање и обликовање друштвене улоге жена. Кроз специфичне симболичне поступке и архетипске обреде иницијације, главне јунакиње у романима Маргарет Етвуд успевају да, како у дословном, тако и у пренесеном смислу, дестабилизују и превазиђу патријархалне концепте и реконструишу нове идентитете, ослањајући се на сопствене потребе, жеље и амбиције. Занимљиво је да, иако су извесни романи Маргарет Етвуд објављени пре више од 30 година, попут Слушкињине приче, на основу које је урађена серија награђена престижним филмским наградама 2017. године, они сведоче о важним и увек актуелним аспектима савремене историје и позивају на поновно преиспитивање и другачије осмишљавање не само појма идентитета, већ и целокупног система вредности и поделе моћи у друштву.

Др Маја Ћук је ванредна професорка на Факултету за стране језике Алфа БК Универзитета. Докторску дисертацију Митолошки мотиви у делима Маргарет Етвуд одбранила је 2012. године на Филолошком факултету у Београду. Исте године је изабрана у звање доценткиње за ужу научну област Англистика на Факултету за стране језике. Учествовала је на више међународних и домаћих научних скупова и ауторка је преко 20 научних радова. Објавила је научну монографију Маргарет Етвуд и мит: Нови свет у боји древних предања 2014. године, а исте године је приредила зборник радова Култура у огледалу језика и књижевности у коауторству.

Извор: www.kolarac.rs