Влада Републике Србије
Пише: Емануела Станковић (Блог о социјалном укључивању)
Постоје различите теорије о пореклу ромског народа. Она која је мени најближа и најреалнија јесте да су Роми у сукцесивним етапама емигрирали из Индије ка западу. Један документ из 1422.године који је пронађен у Форлију у Италији, потврђује да су и у то време Роми знали да је Индија земља из које они потичу, тј. били су свесни свог историјског и културног порекла. Новија истраживања, нарочито блискоисточних, а пре свега арапских докумената, показују да су Роми али и други, за њихово индијско порекло знали још у седмом или осмом веку наше ере. О томе кад, како и зашто су Роми напустли Индију, постоје бројне предпоставке које су очуване и кроз њихове бројне легенде, које не ретко, шире предрасуде о разлозима њихових лутања. Ево једне од најпознатијих ромских легенди, која говори о томе како су они настали .
Познати персијски песник Фирдуси у својој “књизи о краљевима” казује како је око 420. пре наше ере, Бахрам-Гур добродушни и мудри владар из Сасанидске династије приметио како су његови поданици, из дана у дан све тужнији, а као разлог њиховом туговању, помињали су да немају чиме да се забаве. Послове које су радили били су тешки, а забаве нимало нису имали, па је Бахрам-Гур одлучио да свом народу олакша живот, колико год је могао. Решио је да им пронађе некакву разоноду.
Једнога дана одабере он неколико својих поверљивих људи, и пошаље их краљу Камбоџе, и индијском Махараџи, који се звао Шанкал. Замолио је он Шанкала да међу својим поданицима изабере неку повећу групу људи, која има таленте и способности да олакша живот другим људима. Веровао је он да ће на тај начин разбити монотонију и тугу својих поданика, и тако им помоћи. Не дуго после тога, у земљу Бахрам-Гурову, стигоше као дар индијског Махараџе, 12.000 певача и свирача, којима он, додели земљу, оруђа за обраду земље и поприлично разних семена биљки. Дао им је све то, како би осим што ће забављати његов народ, могли и да од сопственог рада живе. Ти људи, по имену Лури, који су били добри музичари и забављачи, свирали су и певали, тако да су Бахрам-Гурови поданици добили вољу за животом и орасположили се. Више нису били несрећан народ, а њихов краљ, како вели песник Фирдуси, био је због тога срећан.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар