Претпоследњу националну дебату на тему Активно старење и међугенерацијска солидарност- стање и перспективе, организовали су Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Београдски фонд за политичку изузетност, а одржана је 23. фебруара 2012. у Нишу.
Градоначелник Града Ниша, Милош Симоновић је истакао да треба унпредити положај старијих људи и повећати њихову активност у заједници, наћи начине како сманијти међугенерацијске разлике и подигнути ниво солидарнисти. Симоновић је поздравио одлуку Владе Републике Србије да се повећа број здравствених установа у Нишу, захваљујући којој ће град Ниш добити Завод за геронтологију и на тај начин повећати ниво заштите старијих људи на територији града Ниша и читавог региона.
Предраг Петровић, из Министарства рада и социјалне политике, истакао је да старење становништва у Србији представлја једну од доминатних карактеристика демографског развоја наше земље у другој половини XX века. Процес старења је интензивиран деведесетих година, а по резултатима пописа из 2002. године, број старијих изнад 65 је скоро изједначен са бројем младих млађих од 15 година. По неким пројекцијама 2052. године број особа које имају 80 или више година ће се утростручити и представљаће четвртину укупног броја старих.
Мирјана Рашевић, директорка Института друштвених наука, изразила је забринутост због брзине ширење популационог старења у другој половини XX века, а одговори на овај проблем се очекују од државе у виду омогућавања економске сигурности старијих, сузбијању дискриминације и рада у трећем и четвртом животном добу кроз промовисање међугенерацијске солидарности. Истакла је да је у Србији усвајањем низа стратегија и бројних закона створен један основни формални оквир за спровођење политике активног старења, али да и даље недостају добре анализе везане за активности, способности и преференције популације старијих, као и примери добре праксе.
Катарина Станић, истраживачица Центра за либерално демократске студије, говорила је о пензијском систему као значајном за у превенцији сиромштва старијих. Изразила је забринутост због тенденција смањења стопе замене прихода од пензије која ће пасти испод 65% 2015. године. Иако ова тенденција одговара финансијској одрживости система, доводи у питање адекватност пензије. Станић је нагласила да на одрживост финансијског система утиче и померање старосне границе за одлазак у пензију.
Тијана Кљајевић, координаторка у Фондацији Центар за демократију, представила је пројекат Зауставимо дискриминацију старијих и подржимо активно старење, који је усклађен са циљевима националне стратегије о старењу и националне стратегије о сузбијању сиромаштва. Пројекат је усмерен на групу људи од 50 година, који су у тешком процесу транзиције остали без посла и који ће кроз тренинге бити упознати са могућношћу да од својих хобија створе бизнис.
Марјан Седмак, председник организације MEZ из Словеније и председник AGE Platform Europe коју чине више од 160 организација Европе чији је глави фокус бављење питањима старијих. Истакао је да је последњих једанаест година деловања главни задатак AGE-а ширење платформе, промовисање активног старења кроз партиципативан метод заступање међугенерацијске солидарности и продужење радног века.
Надежда Сатарић, из Удружења Амити, је истакла проблем нашег друштва што на старије гледамо као на терет а не као на ресурс или могућност и што старије људи изједначавамо са пензионерима. Истакла је да се положај старијих најбоље може побољшати уколико се директно комуницира са њима, а као главне потребе старијих навела адекватну негу и помоћ, континуирано и целоживотно учење, као и превенцију и адекватну здравствену заштиту. Пример мреже Хуманус наводи као један од бољих начина активирања старијих, а у оквиру рада ове мреже старији се састају и дискутују о главним проблемима и исте износе локалним властима.
Јелена Стојановић, организаторка хуманитарних акција Државне лутрије Србије, представила је програм донација Доброта основан 2009. године. У оквиру овог програма, путем различитих конкурса, финансирају се разноврсни пројекти који су у складу са стратешким циљевима Државне лутрије Србије, са основном идејом да се упути помоћ социјално најугроженијим групама у Србији, а цео пројекат се изводи у сарадњи са Балканским фондом за локалне иницијативе.
Последњи део дебате био је посвећен Значају и улози међусекторске сарадње у унапређењу положаја старијих где су своја искуства са учесницима поделили Дејан Митић, Ваданка Мискин, и Борко Вујадиновић, ИТ тренер и систем администратор IAN- Међународне мреже помоћи.
Дејан Митић председник Удружења за локални развој Каменица, је представио рад Удружења које препознаје могућности старијих, њихов друштвени потенцијал и помажу им да дођу до побољшања сопствене друштвене групе. Кроз пројекат Треће доба жеља је била да се направи иновативни модел социјалне подршке како би се допрло до старих људи у сеоском подручјима, а то је постигнуто формирањем тимова за вршањачку помоћ. Митић је навео да Удружење сада сарађује са организацијама из Далмације и Румуније којима преноси сопствена искуства у раду са старијим у неразвијеним и неприступачним сеоским подручјима.
Владанка Мискин, правна саветница у Савезу пензионера Србије, нагласила је да се Савез пензионера Србије залаже за оснивање клубова као посебног вида социјалне заштите у свим градовима, јер за сада постоје само у већим и раде уз подршку Геронтолошких центара и Центара за социјални рад. Мискин је истакла и улогу пензионера као волонтера и напоменула колики је значај њиховог ангажовања у институцијама попут Црвеног крста. Једна од водећих акција Савеза пензионера Србије је Олимпијада за треће доба која обухвата спортско надметање, промоцију здравља и културе. Сада је Олимпијада прешла у Олимпијски покрет трећег доба.
Борко Вујадиновић је истакао ангажовање IAN-а на свеобохватној подршци маргинализованом групама. Подршку старијима пружају кроз IAN теле центар који садржи школу рачунара, енглеског језика, социјалних вештина и социјалног предузетништва, а посвећен је целоживотном учењу. Вујадиновић је изнео податке који указују да је већина особа преко 50 година дигитално неписмена, 92% старијих од 65 година није користило рачунар, док њих 97% није користило интернет. IAN је до сада обучио око 5000 људи од којих је 11,4% корисника од 50 до 60 година, док особе преко 60 година чине 1,3% корисника, а они представљају 20% популације. Успостављена је и сарадња са Олимпијадом трећег доба током које су одржавани кусреви за коришћење основих рачунарских програма и интернета.
Током целе дебате сви говорници су нагласили значај и потребу за Универзитетом за треће доба, наводећи ускуство Словеније као изузетан пример добре праксе. Због финансијске неприступачности, тренутно Универзитет у Србији има 500 полазника, док је исти у Словенији до сада похађало њих 20 000. Упућен је јавни апел свим релевантним институцијама на државном и локалном нивоу уз молбу да се не пропусти шанса за унапређење програма коју су везани за активно старење и целоживотно учење, а Универзитет представља један од најбољих начина да се такав програм спроведе. Истакнута је потреба за дубинском анализом активности и начина живота старијих у Србији, неопходност да се имплементира политика активног старења, као и улагање у социјалне иновације на основу примера добре праксе.
Оставите коментар