Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Новим законима које спрема Европска комисија за земље Европске уније предвиђена је обавеза да помажу суседним чланицама у снабдевању струјом домаћинстава и социјалних услуга, као што је здравство, у случају озбиљних несташица. Тај принцип солидарности оцењује се као велики заокрет у изворима блиски ЕУ који кажу и да се нацртом нових прописа охрабрује веће коришћење течног природног гаса (LNG) у ЕУ. Такође се предвиђа преиспитивање међувладиних енергетских споразума и комерцијалних уговора до најситинијих детаља како би се обезбедило поштовање правила ЕУ.

“Националне политике нису довољне да се спрече будуће гасне кризе”, рекао је извор из ЕУ поводом новог пакета усмереног на унапређење европске енергетске стабилности.

Већ изграђена инфраструктура за LNG у ЕУ ради са само 20% капацитета. Веће коришћење LNG омогућило би ЕУ да буде мање зависна од непоузданог снабдевача као што је Русија, рекао је тај извор ЕУ, пренео је EurActiv.com подсећајући на 2006. и 2009, када је Гаспром усред зиме заврнуо славине Украјини која је кључна за транзит гаса до ЕУ.

Пакет за енергетску стабилност, који ће бити представљен 10. фебруара, израђен је на основу стратегије ЕУ за енергетску унију чији је циљ да унапреди отпорност блока на несташице и бори се против промена климе.

Предвиђена је и строга контрола међувладиних енергетских споразума и комерцијалних уговора како би се осигурало поштовање закона ЕУ и циљева енергетске уније. Те мере представљају одговор на контроверзе око пројеката гасовода попут Јужног тока и Северног тока 2.

Пре него што постане закон, пакет ће морати да добије зелено светло чланица ЕУ.

Солидарност

ЕУ ће бити подељена на девет региона земаља суседа на основу близине и способности за објединајвање извора уз изузетак острва Малте и Кипра.

Велика Британија и Ирска биће у једном региону, Белгија, Француска, Луксембург, Холандија, Португалија и Шпанија у другом а Чешка, Немачка, Пољска и Словачка у трећем. Бугарска, Грчка и Румунија чиниће још један регион, а балтичке и скандинавске земље још два.

Међутим, да би све функционисало како треба, повезаност између земаља, коју је иначе тешко постићи, мораће да буде значајно унапређена. Указује се на пример Француске и њене неспремности да своје тржиште којим доминира нуклеарна енергија отвори за струју из обновљивих извора са Пиринејског полуострва. Због тога Француска, поред осталог, не успева да испуни циљеве за “чистију” енергију ЕУ.

Наводи се и да ће различити рачуни за енергију за домаћинства и индустријске потрошаче у различитим земљама, који такође могу да буду од значаја за дељење енергије, бити разматрани касније и одвојено, у оквиру неке друге иницијативе.

У пакет нису укључени планови које је “гурао” некада председник Пољске а сада председник Европског савета Доналд Туск. Он је наиме био за охрабривање заједничких куповина енергије чланица које зависе од једног добављача.

Како се наводи, земље које то буду хтеле моћи ће да се определе за ту опцију али само уз поштовање одредаба Светске трговинске организације.

LNG и COP21

Повећање испорука LNG у ЕУ помогло би блоку да диверсификује снабдеваче и ослободи Унију зависности од руског гаса. Међу светским лидерима за LNG је Аустралија али су отворене и друге могућности, укључујући потенцијални излазак Ирана или Турске на глобално тржиште у будућности.

Како се додаје, цене LNG почеле су да се приближавају ценама гаса из гасовода а пад цена нафте такође чини LNG много привлачнијим.

Међутим, питање LNG треба посматрати и у светлу споразума о борби против климатских промена постигнутог у децембру 2015. на конференцији УН COP21 у Паризу. Закључак COP21 је да са пута према чистој енергији нема повратка.

Споразум са париске климатске конференције биће тема у ЕУ ове године, када Комисија буде уграђивала у законе ЕУ своје климатске и енергетске циљеве за 2030. – за смањење емисије гасова са ефектима стаклене баште, унапређење енергетске ефикасности и повећање удела обновљиве енергије.

Активисти за заштиту природне средине критикују истицање у први план LNG као средства за премошћавање на путу ка “зеленој” економији, с обзиром да је то фосилно гориво али са мањом штетном емисијом од нафте и гаса.

У међувремену у Комисији процењују да би и умерено унапређење енергетске ефикасности могло да допринесе смањењу потрошње гаса за четртину у наредних 15 година.

Комисија се обавезала да енергетску ефикасност стави на прво место и да направи од ЕУ лидера у обновљивој енергији. Ако ти циљеви буду испуњени, тражња гаса вероватно ће пасти.

Нови пакет укључује стратегију за унапређење енергетске ефикасноти код грејања и хлађења на које одлази више од половине потрошње гаса у ЕУ.

Виши циљеви за 2030. водиће смањењу потрошње гаса, навео је извор из ЕУ додајући да је у оквиру пакета планирано само неколико нових лука за LNG у ЕУ које могу да добију новац из Брисела.

Проблем око LNG је и што се допрема бродовима а емисије гасова из међународног бродског превоза нису покривене споразумом COP21.

Надзор уговора

Контроверзно питање у пакету је и Комисијина жеља да детаљно преиспитује међувладине енергетске споразуме и комерцијалне уговоре како би обезбедила поштовање прописа ЕУ и циљева енергетске уније.

Извор у ЕУ каже да комерцијални уговори нису довољно транспарентни. Зато информације о уговорима које се траже треба да буду фокусиране на процену ризика по енергетску безбедност блока.

Нови прописи значе да ће владе морати да узму у обзир “у највећој мери” резултате Комисијиних обавезних провера међувладиних енергетских споразума. Те провере радиће се пре потписивања споразума.

Тренутно Комисија разматра планирано проширење гасовода Северни ток на Балтику са циљем да обезбеди поштовање закона ЕУ.

Северни ток 2, Гаспромов пројекат уз подршку Немачке и Аустрије, према оценама ЕУ није у складу са стратегијом блока јер ће донети повећање удела руске фирме на тржишту на 60% са 40% и тиме учинити да регион још више зависи од руског гаса.

Комисија ће тешко зауставити пројекат, оцењује се. Да би то учинила, најпре би морала да нађе легално оруђе које би јој дало моћ да утиче на националне процедуре одобравања. Међутим, оно што Комисија може је да обезбеди спровођење пројекта усклађено са прописима ЕУ.

Извор: EurActiv.rs