Влада Републике Србије
Пише: Николета Косовац (Блог о социјалном укључивању)
“Сваком су човеку робови потребни, као што му је потребан чист зрак. Заповедати значи дисати. Па и они најразвлаштенији некако успевају дисати. И последњи човек на друштвеној лествици има ипак супружника или дете. Има пса, ако је неожењен. Битно је, углавном, моћи се љутити, а да онај други притом нема право одговорити” (Albert Camus, Пад)
Пре извесног времена сам причала са једном пријатељицом о разним разлозима због којих људи данас постају бескућници, код нас, у Европи, на другим континентима. Тада ми је испричала причу о једном бескућнику из Лондона, ког је имала прилику да упозна и чија прича ју је фасцинирала. Његово име је Kwesi Newson. Заинтригирана детаљима које је навела, данима сам истраживала ову причу и ево шта сам сазнала…
Kwesi је рођен у Нигерији а, док је још био дете, родитељи су га продали човеку у Гани који га је злостављао и присиљавао на тежак физички рад све док није успео да побегне у Велику Британију. Он не зна колико има година, ни колико је времена провео код свог робовласника, као ни зашто су га родитељи продали, шта им је било обећано, да ли су уопште знали шта Kwesija чека у Гани. Претпоставља да је основни разлог сиромаштво и, из ове перспективе, не може да осуди њихов чин, посебно ако је новац који су добили за њега помогао целој његовој породици да преживи.
Иако је ропство одавно забрањено разним међународним конвенцијама, морамо признати да се и даље практикује у неким облицима. Kwesi верује да ропство у пракси никада неће бити укинуто док год постоји моћ једног човека над другим – борба за власт, доминацију и подређивање. Каже да је робовласништво, као симбол моћи, немогуће заобићи.
Бити окован. Физички. Немати могућност слободног кретања. То је било најтеже. Али му је мисао о слободи и могућности бега, када у току дана (док ради) нема окове, све време давала наду. И покушао је да побегне. Безброј пута. Док му једном није успело. Није сигуран, али мисли да је тада имао око 6 година.
А какве је то физичке послове могао да ради један шестогодишњак? Све.
„Када проходаш, твој радни век почиње. Тако је то тамо. Све што можеш да радиш, радиш. Мој отац је био рибар и ја сам му стално помагао да се припреми за ноћни риболов. Оно што је дивно у Африци је то да увек и свуда ходаш. И захваљујући томе брзо ојачаш, имаш кондицију“, каже Kwesi у својој аутобиографији.
Захваљујући добрим људима на које је наишао када је побегао из заточеништва, стигао је до Велике Британије где га је усвојио један енглески учитељ. Злостављање је започето у Африци али се није ту и завршило. У Енглеској је претрпео сексуално злостављање од стране пријатеља његовог усвојитеља.
Данас живи на улицама Лондона, као бескућник, јер је то његов избор. Написао је књигу о свом животу која је објављена у преко 10 земаља. Радио је као фудбалски тренер, курир, глумац, фитнес инструктор… Активан је борац за права деце у Африци. Не жели да има кућу, пса и белу ограду, сталан посао, сталну везу. Само тако се осећа потпуно слободно, а то је једино важно.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар