Влада Републике Србије
Ова година је последња у четворогодишњој “Step-up” кампањи која је организована у оквиру 13. октобра, Међународног дана смањења ризика од несрећа (IDDR). Кампања је имала за циљ подизање свести јавности о смањењу последица катастрофа, а заговарала је инклузивно смањење ризика од катастрофа. Фокус кампање је сваке године био на улози улози важних актера, па је тако 2011. године кампања била усмерена на децу и омладину, 2012. године на жене и девојчице, особе које живе са инвалидитетом су биле фокус 2013. године, а 2014. године у фокусу су старије особе. Од виталног је значаја да се ови актери препознају као ресурс за изградњу отпорности на катастрофе и да се обезбеди њихово равноправно учешће у овом процесу, као и да оно буде признато у изградњи флексибилног и одрживог одговора на несреће.
Морамо бити свесни да се свет убрзано мења и да глобализација нуди велике економске могућности, али захтева и трошкове. По подацима УН губитак биодиверзитета (биолошке разноврсности) одвија се великом брзином, неадекватно коришћење земљишта и загађивање животне средине довели су до повећања температуре од 0.8 C у прошлом веку, као и до повећања климатског ризика. Извештај Међувладиног панела Уједињених нација о климатским променама (IPCC) из 2014. године упозорио је да су климатске промене постале претња за живот и животну средину, а такође и фактор ризика за катастрофе великих размера. Упоредо са климатским променама дешавају се и демографске промене које показују тенденцију убрзаног старења становништва. Старији изнад 60 година данас чине 11% светске популације, а очекује се да ће до 2050. године број особа старијих од 60 година бити 22%. Током урагана Катарина 2005. године 75% жртава је било старије од 60 година, а ове старосне групе чине само 16% локалног становништва. Током цунамија у Јапану 2011. године 56 % жртава је било старије од 65 година, а ове старосне групе чине само 23% становништва.
Из тих разлога је важно да се у процесу планирања акција и деловања у случају катастрофа обезбеди и учествовање старијих особа. Неопходно је напоменути да већи број старијих становника не значи повећање ризика по социјални/економски развој и не ствара додатне ризике. Инклузивно укључивање старијих у припреме за деловање у ванредним ситуацијама може бити једно од решења. Ако поставимо темеље и оквир за старије људе у оквиру DRR данас – смањујемо ризик за саме старије суграђане и друштво сутрашњице.
Старије особе имају капацитет да допринесу квалитетнијим припремама за ванредне ситуације и адаптацији на климатске промене кроз четири важне улоге:
- Старији као историчари који памте знакове раног упозорења, састав и функционисање заједнице, утицај ранијих катастрофа
- Старији као носиоци аутохтоног знања и стратегија преживљавања
- Старији као угледни чланови заједнице са овлашћењем да постану снага при мобилизацији заједнице, и да узму активну и лидерску улогу.
- Старији имају искуство као деца, радници, менаџери, родитељи, старатељи, фармери – они су носиоци једног читавог животног циклуса.
Ово је само почетак приче. Потребно је много више истраживања и идеја за решавање старења становништва у повеćаном ризику од катастрофа. То је изазов за све заинтересоване стране, како за грађане, тако и за стручњаке који се баве управљањем ризиком. Црвени крст Србије у свом континуираном раду активно укључује старије и препознаје њихов допринос, а тако је било и током последњих поплава које су задесиле Србију. Старији су били активни учесници ублажавања последица поплава у својим локалним заједницама.
Извор: Црвени крст Србије
pdf [3 MB]
Оставите коментар