Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Ova godina je poslednja u četvorogodišnjoj “Step-up” kampanji koja je organizovana u okviru 13. oktobra, Međunarodnog dana smanjenja rizika od nesreća (IDDR). Kampanja je imala za cilj podizanje svesti javnosti o smanjenju posledica katastrofa, a zagovarala je inkluzivno smanjenje rizika od katastrofa. Fokus kampanje je svake godine bio na ulozi ulozi važnih aktera, pa je tako 2011. godine kampanja bila usmerena na decu i omladinu, 2012. godine na žene i devojčice, osobe koje žive sa invaliditetom su bile fokus 2013. godine, a 2014. godine u fokusu su starije osobe. Od vitalnog je značaja da se ovi akteri prepoznaju kao resurs za izgradnju otpornosti na katastrofe i da se obezbedi njihovo ravnopravno učešće u ovom procesu, kao i da ono bude priznato u izgradnji fleksibilnog i održivog odgovora na nesreće.

Moramo biti svesni da se svet ubrzano menja i da globalizacija nudi velike ekonomske mogućnosti, ali zahteva i troškove. Po podacima UN gubitak biodiverziteta (biološke raznovrsnosti) odvija se velikom brzinom, neadekvatno korišćenje zemljišta i zagađivanje životne sredine doveli su do povećanja temperature od 0.8 C u prošlom veku, kao i do povećanja klimatskog rizika. Izveštaj Međuvladinog panela Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (IPCC) iz 2014. godine upozorio je da su klimatske promene postale pretnja za život i životnu sredinu, a takođe i faktor rizika za katastrofe velikih razmera. Uporedo sa klimatskim promenama dešavaju se i demografske promene koje pokazuju tendenciju ubrzanog starenja stanovništva. Stariji iznad 60 godina danas čine 11% svetske populacije, a očekuje se da će do 2050. godine broj osoba starijih od 60 godina biti 22%.  Tokom uragana Katarina 2005. godine 75% žrtava je bilo starije od 60 godina, a ove starosne grupe čine samo 16% lokalnog stanovništva. Tokom cunamija u Japanu 2011. godine 56 % žrtava je bilo starije od 65 godina, a ove starosne grupe čine samo 23% stanovništva.

Iz tih razloga je važno da se u procesu planiranja akcija i delovanja u slučaju katastrofa obezbedi i učestvovanje starijih osoba. Neophodno je napomenuti da veći broj starijih stanovnika ne znači povećanje rizika po socijalni/ekonomski razvoj i ne stvara dodatne rizike. Inkluzivno uključivanje starijih u pripreme za delovanje u vanrednim situacijama može biti jedno od rešenja. Ako postavimo temelje i okvir za starije ljude u okviru DRR danas – smanjujemo rizik za same starije sugrađane i društvo sutrašnjice.

Starije osobe imaju kapacitet da doprinesu kvalitetnijim pripremama za vanredne situacije i adaptaciji na klimatske promene kroz četiri važne uloge:

1. Stariji kao istoričari koji pamte znakove ranog upozorenja, sastav i funkcionisanje zajednice, uticaj ranijih katastrofa
2. Stariji kao nosioci autohtonog znanja i strategija preživljavanja
3. Stariji  kao ugledni članovi zajednice sa ovlašćenjem da postanu snaga pri mobilizaciji zajednice, i da uzmu aktivnu i lidersku ulogu.
4. Stariji imaju iskustvo kao deca, radnici, menadžeri, roditelji, staratelji, fameri – oni su nosioci jednog čitavog životnog ciklusa.

Ovo je samo početak priče. Potrebno je mnogo više istraživanja i ideja za rešavanje starenja stanovništva u povećanom riziku od katastrofa. To je izazov za sve zainteresovane strane, kako za građane, tako i za stručnjake koji se bave upravljanjem rizikom. Crveni krst Srbije u svom kontinuiranom radu aktivno uključuje starije i prepoznaje njihov doprinos, a tako je bilo i tokom poslednjih poplava koje su zadesile Srbiju. Stariji su bili aktivni učesnici ublažavanja posledica poplava u svojim lokalnim zajednicama.

Izvor: Crveni krst Srbije