Влада Републике Србије
Пише: Милан Стојиљковић (Блог о социјалном укључивању)
Долази лето, а криза је… Како га провести на најбољи могући начин уз минимална улагања, било је питање које се многима вртело у глави. Како се ближило лето, све смо били сигурнији да ћемо скоро сви одмор провести ту где јесмо.
Убрзо смо дошли на идеју, да када не можемо да путујемо и будемо угошћени, да будемо домаћини и да гостимо, али људе који ће свакако продрмати нас саме и целу локалну заједницу, а то су дефинитивно странци! Страни волонтери би боравили у нашем селу и помагали нам око текућих активности Групе Кобра, а у међувремену би се дружили и упознавали се са различитим културама, обичајима, језицима и др.
Решени да организујемо први међународни волонтерски камп, обратили смо се Младим истраживачима из Београда и Волонтерском сервису Србије. Људи су одмах препознали нас као могуће носиоце оваквог једног догађаја, и убрзо нам понудили обуку за камп лидере. Након тродневне обуке за камп лидере у Сремским Карловцима, имали смо две особе из организације које су способне да воде камп захваљујући стеченим знањем на том семинару. Од организатора смо добили комплетну подршку, али је било потребно обезбедити средства за тај камп, нарочито за храну и смештај волонтера. Од партиципације која је била 20 еура планирали смо да покријемо трошкове путовања и обилазака значајних локалитета, посета базену, разгледање града, и др. сличне активности које се углавном односе на рекреацију.
Камп смо предвидели за прву половину јула, 13 дана, па смо морали још маја да кренемо са трагањем за донаторима. Иако смо послали више од сто захтева и молби за донацијама у виду робе за камп, нисмо имали много среће са позитивним, али и уопште са одговорима. Фасцинантно је да многе фирме, нарочито локалне месаре, пекаре и сл. уопште не користе маил као средство комуникације. Велику наду нам је улила управа града Ниша која нам је обећала 50.000 динара за пројекат. Сматрали смо да је ова сума довољна да се обезбеди храна за волонтере. Смештај смо обезбедили захваљујући даноноћном раду наших чланова и волонтера на уређењу просторија Дома културе у Доњој Топоници истварањем кухиње, мокрог чвора, трпезарије и сл.
У тотално напуштеној просторији у којој се гласа за време избора и где се одржавају састанци Савета грађана поставили смо ламинат који је донирало предузеће Делта Билд, наравно, захваљујући личним познанствима и локалпатриотизму власнице. Један мештанин, електричар, поправио је светла, други, ставио решетке на прозорима, ми изглетовали и окречили и за пар дана смо имали нову просторију. Од извиђачког одреда „Лола“ из Ниша, са којима иначе дуго сарађујемо, добили смо на коришћење подметаче и вреће за спавање, а наше креативне чланице су организовале радионице у којима су сашиле јастуке са српском заставом са једне, и заставом земље учеснице, са друге стране, које су накнадно сашиле, након објављивања листе волонтера. Кухињу смо опремили тако што смо сви донели по нешто од куће, од судова и прибора за јело па све до фрижидера и микроталасне пећи. Велики проблем је било купање волонтера, али се комшија понудио да то среди. Поставио је велико буре, поред пољског тоалета поред Дома, и туш. Управа за пољопривреду нам је одборила пројекат који смо дуго очекивали, којим смо решили питање тоалета унутар Дома, али и питање туширања водом из бојлера. Ово нам је много помогло и олакшало сам камп, иако су радови на томе завршени тек два дана пред почетак кампа.
У међувремену, Млади истраживачи су публиковали наш камп, поред још 12 кампова у Србији, и на наше одушевљење, брзо се направила листа наших кампера. Добили смо и две лидерке, волонтерке Младих истраживача, које су нам помагале око свега, а највише око бриге о волонтерима.
За то време, ми смо направили клупице за седење испред Дома, добили велики сунцобран од још једног комшије, и цела прича је у старту била фасцинантна у смислу колико су се локалци, а нарочито људи који се до сада нису много укључивали у наше активности, укључили у припрему, овог, за све нас, миленијумског подухвата. У ишчекивању кампа, почели су да стижу рођаци, унуци и унуке, који годинама нису проводили лето у Топоници, код својих ближих и даљих из села. Село је, са укупно 340 становника, за њих, постало метропола. Доктор у пензији нам је обезбедио прву помоћ, ватрогасац у пензији апарат за гашење пожара, и све је било спремно. Камп је био пријављен Полицијској управи у Нишу, као и сами странци када су стигли. Чинило се да нема проблема и да само странци треба да дођу, међутим није тако лако било…
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар