Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Opšti kontekst ekonomske i socijalne politike

 

Opšti kontekst ekonomske politike

Makroekonomski trendovi u 2019. godini nepovoljniji su od prognoza. Fiskalni savet Republike Srbije procenjuje privredni rast u 2019. na  3% što je ispod planirane stope privrednog  rasta u 2019. godini od 3,5%. Prosečna inflacija u 2019. biće verovatno nešto niža od planirane, odnosno biće malo ispod  2%, umesto planiranih 2,3%. Procenjeno je da će tekući deficit platnog bilansa iznositi 6,5-7%( umesto planiranih 5,2%, koje  je Vlada prognozirala krajem 2018. godine). Uz sve to, poboljšavaju se trendovi na tržištu rada (postepeno rastu zaposlenost i prosečna zarada)[1]. Jedini važan makroekonomski pokazetelj koji je u 2019. bio povoljniji od prognoza odnosi se na tržište rada, gde plate imaju relativno visok rast od preko 9% (realno 7%) uz rast zaposlenosti od 2%.[2]

Republika Srbija je 2018. godinu završila sa procenjenim realnim privrednim rastom od 4,4%[3]. Nakon 2014. godine kada je ostvaren realan pad od 1,6%, privreda Srbije pokazuje znake umerenog oporavka (tokom 2015. godine ostvaren je privredni rast od 1,8%, a 2016. 3,3% dok je 2017. godine on iznosio 2,0% ).

Prema projekcijama iznetim u Fiskalnoj strategiji za 2018. godinu, sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu, i Programu ekonomskih reformi (ERP) za period 2018-2020. godine[4], očekuje se ubrzavanje oporavka sa stopama rasta od 3,5%, 3,5% i 4% respektivno u trogodišnjem periodu (2018-2020).

Vlada je preduzela određene korake za rešavanje brojnih prepreka koje usporavaju rast. Krajem 2014. godine započet je novi trogodišnji program fiskalne konsolidacije, koji pored budžetske štednje predviđa i sveobuhvatne strukturne reforme. Merama fiskalne konsolidacije smanjeni su javni rashodi i umereno povećani poreski prihodi uz promenu njihove strukture, što implicira i promenu strukture agregatne tražnje. U Izveštaju o napretku za 2019. godinu EK naglašava da je kombinacija makroekonomskih politika bila adekvatna i da je donela makroekonomsku stabilnost i poboljšanje glavnih ekonomskih indikatora. Iako još uvek postoje značajni ekonomski izazovi, a glavni je da je privredni rast spor, restriktivna fiskalna politika i prilagodljiva monetarna politika su osigurale stabilnost cena, stimulisale investicione aktivnosti, povećale zaposlenost i smanjile premiju rizika zemlje. Kao i prethodnih godina, nastavak ekonomskih reformi i njihovo puno sprovođenje i dalje su ključni za dodatno jačanje potencijala privrede i za podršku stvarnoj konvergenciji sa EU.

Nakon uspešno završenog stend-baj aranžmana iz predostrožnosti u periodu od 2015. do 2017. godine, u julu 2018. godine, Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) odobrio je Srbiji novi program saradnje, Program za koordinaciju politika (PCI), za period od 30 meseci, koji je savetodavnog karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Cilj programa je održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i nastavak strukturnih i institucionalnih reformi za podsticanje bržeg i sveobuhvatnog rasta, stvaranja novih radnih mesta i poboljšanja životnog standarda. Nakon misije MMF-a radi razgovora o prvoj reviziji aranžmana u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) oktobra 2018. zaključeno je da je ostvaren dalji napredak u realizaciji strukturnih reformi, ali su potrebni dodatni napori da bi se održala visoka stopa rasta u narednim godinama[5].

Glavni ciljevi i smernice ekonomske politike Republike Srbije su prepoznati u Fiskalnoj strategiji za 2019. godinu sa projekcijama za 2020. i 2021. godinu:

  1. Očuvanje fiskalne stabilnosti uz podršku rastu;
  2. Makroekonomski održiv i inkluzivan rast privrede i
  3. Proces pristupanja EU.

Fiskalna kretanja na kraju 2017. godine pokazuju suficit konsolidovanog sektora države od 1,2% BDP-a[6]. Prema projekcijama iznetim u Fiskalnoj strategiji u 2018. godini deficit konsolidovanog sektora države uz primenu mera fiskalne konsolidacije iznosiće 0,7% BDP, uz dodatno smanjivanje u 2019. i 2020. godini, kada bi iznosio 0,5% BDP-a. Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije stvoren je fiskalni prostor za nove politike, koji će u 2018. godini biti iskorišćen za povećanje kapitalnih investicija, povećanje penzija i plata u jednom delu javnog sektora i smanjenje poreskog opterećenja zarada. Ove mere i njihove fiskalne implikacije dizajnirane su tako da ne ugroze stabilnost javnih finansija i tempo smanjenja javnog duga, a sa druge strane da podignu životni standard stanovništva, stimulišu privatnu potrošnju i ubrzaju privredni razvoj.

Dodatni cilj fiskalne politike u narednom periodu je dalje smanjenje udela javnog duga u BDP-u. Putanja javnog duga je preokrenuta 2016. godine kad je učešće javnog duga u BDP počelo da se smanjuje. Javni dug centralnog nivoa vlasti 31.12.2017. godine iznosio je 58,7%, a godinu dana kasnije 54,0% BDP-a[7]. Smanjenje učešća duga je usko vezano za snižavanje deficita kao glavnog faktora zaduživanja, tako da dinamika spuštanja deficita opredeljuje i promenu kretanja duga. Finansijske transakcije, kao što je zamena skupog duga jeftinijim, kao i bolja pozicija države na međunarodnom finansijskom tržištu, takođe, mogu doprineti daljem snižavanju duga.

Međugodišnja inflacija[8] je snižena sa 7,8% koliko je iznosila 2013. godine, na 3,0% 2017. godine, odnosno 2,0% 2018. godine. Ovim kretanjima inflacija ostaje ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (3±1.5%).

Makroekonomska kretanja

2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
BDP, mlrd EUR 33,7 36,4 35,4 35,7 36,7 39,1 42,8
BDP, per capita, EUR 4.676 5.082 4.973 5.034 5.203 5.581 6.137
BDP, realna stopa rasta u % -0,7 2,9 -1,6 1,8 3,3 2,0 4,4
Inflacija, stopa rasta u %, prosek perioda 7,8 7,8 2,9 1,9 1,2 3,0 2,0
Kurs RSD/EUR, prosek perioda 113,1 113,1 117,3 120,7 123,1 121,3 118,2
Deficit tekućeg računa, % BDP -10,9 -5,8 -5,6 -3,5 -2,9 -5,2 -5,2
Strane direktne investicije, neto % BDP 2,2 3,6 3,5 5,1 5,2 6,2 7,4
Rezerve NBS, mlrd EUR 10,9 11,2 9,9 10,4 10,2 9,9 11,2
Konsolidovani fiskalni deficit, % BDP -6,4 -5,1 -6,2 -3,5 -1,2 1,1 0,6
Javni dug, % BDP 54,6 57,5 67,5 71,2 68,8 58,7 54,0
Izvor: MF, ažurirano 04.11.2019.

Više o ekonomskim kretanjima u Srbiji pogledati na:

 

Opšti kontekst socijalne politike

U Republici Srbiji je 30. juna 2018. godine živelo ukupno 6.982.604 stanovnika[9]. Srbiju u demografskom smislu karakteriše izrazit depopulacioni trend (u periodu od 1. januara  2014 do 1. januara 2018. Republika Srbija je izgubila 147.736 lica), nizak fertilitet[10], relativno visoke (u evropskim okvirima) specifične stope smrtnosti, visoka prosečna starost stanovništva (43 godine) i nepovoljna starosna struktura.

Godina 2018. je dvadeset i sedma  godina zaredom kako se u Republici Srbiji beleži negativan prirodni priraštaj. Relativno posmatrano na hiljadu stanovnika, stopa prirodnog priraštaja iznosila je -5,4‰. Prave razmere negativnog priraštaja stanovništva mogu se sagledati na nivou opština.

Nastavljen je trend porasta očekivanog trajanja života pri rođenju za oba pola. Dostignuta vrednost ovog pokazatelja iznosi 78,1 godina za žene i 73,2 godine za muškarce u 2018. godini[11]. I pored dostignutog istorijskog maksimuma, životni vek u Republici Srbiji je za preko pet godina kraći u odnosu na prosek EU. I pored dostignutog istorijskog maksimuma, životni vek u Republici Srbiji je za preko pet godina kraći u odnosu na prosek EU. Indeks zavisnosti starijeg stanovništva[12] u 2018. godini iznosio je 30,8% sa projekcijama dostizanja vrednosti od 36,3% u 2041. godini.

Grube procene bazirane na podacima iz različitih izvora upućuju na prosečni godišnji negativni bilans spoljnih migracija od najmanje 16.000 lica (podaci zemalja koje najčešće prihvataju migrante iz Republike Srbije, Republičkog zavoda za statistiku i Komesarijata za izbeglice i migracije)[13].

U periodu 2014-2018. kretanje plata i penzija bilo je pod uticajem mera fiskalne konsolidacije i sveukupne makroekonomske situacije u zemlji. Penzije i plate u javnom sektoru zabeležile su oštar realan pad u prve dve godine posmatranog perioda, blagi rast u 2016, ponovni realni pad tokom 2017. godine, a potom blagi rast u 2018. godini. Rast realnog iznosa neto plata u 2017. u odnosu na 2016. godinu iznosi -0,9%[14], dok su, u istom periodu, penzije ostvarile realan pad od 1,2%. U apsolutnim iznosima prosečna neto zarada 2018. godine iznosila je 49.650 (422 evra) a prosečna penzija 25.317 dinara (215 evra).

Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi[15], u toku 2018. godine zaposlenost u Republici Srbiji je porasla za 38.000 (+1,4%), što je upola manje od rasta zabeleženog tokom 2017. godine (kada je iznosio 75.000, odnosno +2,8%). Smanjenje stope nezaposlenosti, započeto 2013. godine, nastavljeno je i u 2018. godini. Stopa nezaposlenosti je iznosila 12,7% što, u odnosu na 2017. godinu, predstavlja pad od 0,8 procentnih poena (p. p.). Povećanje zaposlenosti i smanjenje nezaposlenosti tokom 2018. pratilo je i blago smanjenje neaktivnosti. Stopa neaktivnosti iznosila je 45,5%, što je u mali pad u odnosu na 2017. godinu kada je stopa neaktivnosti iznosila 46,0%.

Osnovni indikatori tržišta rada 2012-2018 godine (stanovništvo radnog uzrasta 15–64)

2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
Ukupno Žene Ukupno Žene Ukupno Žene Ukupno Žene Ukupno Žene Ukupno Žene Ukupno Žene
Stopa aktivnosti 60,1 51,2 61,6 53,2 61,7 53,8 63,4 55,5 65,6 58,1 66,7 59,6 67,8 60,6
Stopa zaposlenosti 45,3 38,1 47,5 40,1 49,6 42,8 51,7 44,7 55,2 48,4 57,3 50,8 50,8 52,0
Stopa nezaposlenosti 24,6 25,6 23,0 24,6 19,7 20,4 18,5 19,5 15,9 16,7 14,1 14,8 13,3 14,2
Izvor: ARS različite godine, RZS

Siromaštvo ostaje značajno, kako izraženo u apsolutnom smislu (udeo lica čija se potrošnja nalazi ispod praga neophodnog za podmirivanje egzistencijalnih potreba – 7,3% u 2016. godini[16]), tako i relativno izraženo (udeo lica u riziku siromaštva je 24,3%[17] u 2018. godini). Bez obzira na primenjen metodološki koncept, nema značajnih razlika u profilu siromašnih prema konceptu apsolutnog i relativnog siromaštva. Sudeći prema profilu siromašnih elementi koji odlučujuće određuju životni standard su: radni status, nivo obrazovanja, brojčanost domaćinstva i tip domaćinstva (posebno su ugrožena domaćinstva sa samohranim roditeljem i više dece) i prebivalište izvan urbanih centara[18].

Stopa rizika siromaštva ili socijalne isključenosti (AROPE), najvažniji pokazatelj za praćenje strategije Evropa 2020, u Srbiji iznosi 34,3%[19] u 2018. godini. Ta vrednost je znatno veća od vrednosti proseka 28 zemalja EU (21,7%). Veći udeo stanovništva koje je izloženo riziku siromaštva ili socijalne isključenosti nego u Republici Srbiji nije zabeležen ni u jednoj drugoj zemlji za koju su podaci iz  2018. dostupni.[20].

Stopa rizika siromaštva prema najčešćem statusu na tržištu rada lica (koji je trajao duže od šest meseci) ukazuje da su nezaposleni u najlošijem položaju (49,0%, tj. skoro svako drugo nezaposleno lice je izloženo riziku siromaštva). Zaposlenje znatno smanjuje rizik siromaštva, ali kvalitet zaposlenja ostaje ključni faktor za izlazak iz siromaštva (samozaposleni imaju znatno veću stopu rizika siromaštva od zaposlenih kod poslodavca, 31,0% prema 6,8%). Penzioneri su u najpovoljnijem položaju, posle zaposlenih kod poslodavaca, sa rizikom siromaštva koji je približno na nivou ukupno zaposlenih (17,1%). Obrazovanje je odlučujući faktor za ekonomski status lica i za sposobnost stvaranja prihoda, pa stoga ne iznenađuje podatak da su niže obrazovani natprosečno izloženi riziku siromaštva. Najveću stopu rizika siromaštva u 2018. godini imalo je stanovništvo sa osnovnom školom i nižom od osnovne škole (41,8%), a najmanju stopu rizika siromaštva stanovništvo sa završenom višom školom ili fakultetom (7,1%). Ovakva distribucija stanovništva u riziku siromaštva prema nivou obrazovanja jasno ukazuje da se obrazovanje isplati, budući da tržište rada nagrađuje visokoobrazovane.

Iako nejednakost merena potrošnjom na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstva (APD) ukazuje da se Srbija može svrstati među zemlje ravnomernije raspodele (vrednost Gini koeficijenta u 2018. godini iznosi 28,45), vrednosti dobijene korišćenjem uporedive metodologije (SILC) ukazuju na veoma izražen problem nejednakosti raspodele prihoda (Gini 35,6). Deo objašnjenja razlike u vrednosti Gini koeficijenta na osnovu dve ankete nastaju usled toga što anketa SILC u Srbiji beleži negativne vrednosti dohotka samozaposlenih, dok anketa APD ne evidentira gubitke[21].

Nejednakost raspodele dohotka merena drugim pokazateljom – kvintilnim odnosom – iznosila je 8,58, što znači da je 2018. godine 20% najbogatijeg stanovništva u Republici Srbiji imalo gotovo 10 puta veći ekvivalentni dohodak u odnosu na 20% najsiromašnijih. Vrednost ovog pokazatelja je znatno veća u odnosu na prosečnu vrednost EU (28), koja je iznosila svega 5,08, ali i veća od najvećih vrednosti koje su zabeležene u Bugarskoj (8,2), Rumuniji (7,2) i Litvaniji (7,1)[22].

 

—————

[1] Fiskalni savet, Fiskalna i ekonomska kretanja u 2019. i strateške preporuke za budžet i fiskalnu politiku 2020. godini, oktobar 2019.
[2] Fiskalni savet, Fiskalna i ekonomska kretanja u 2019. i strateške preporuke za budžet i fiskalnu politiku 2020. godini, oktobar 2019.
[3] Ministarstvo finansija, Makroekonomski i fiskalni podaci, 04. novembar 2019. godine.
[4] Program ekonomskih reformi za period od 2018. do 2020. godine
[5] MMF, Saopštenje za štampu br. 18/380 od 04. oktobra 2018. godine
[6] Ministarstvo finansija, Makroekonomski i fiskalni podaci, 04. novembar 2019. godine
[7] Ministarstvo finansija, Makroekonomski i fiskalni podaci, 04. novembar 2019. godine
[8] Merena indeksom potrošačkih cena
[9] Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku. Svi podaci za Republiku Srbiju su iskazani bez podataka za AP Kosovo i Metohiju.
[10] Devet godina zaredom ukupan broj živorođene dece po ženi u fertilnom dobu u Srbiji je stabilizovan na nivou između 1,40 i 1,46 i ispod je proseka za EU (1,6 u 2016)
[11] Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije 2018.
[12] Pokazuje odnos broja starijih od 65 godina i radno sposobnih stanovnika (15-64) i zapravo indicira potencijal zemlje za suočavanje sa ekonomskim posledicama starenja.
[13] Nikitović, V. (2017): Ključni demografski izazovi Srbije i njihove buduće tendencije, Demografski pregled, 63:1-4.
[14] Ministartsvo finansija, Bilten javnih finansija broj 167, jul 2018.
[15] Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi 2018.
[16] Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Siromaštvo u Republici Srbiji 2006-2016. – revidirani i novi podaci, 2017.
[17] Republički zavod za statistiku, Siromaštvo i socijalna nejednakost 2018
[18] Bez obzira na primenjen koncept (apsolutno ili relativno siromaštvo), sa najnižim životnim standardom suočeni su stanovnici Istočne i Južne Srbije, dok se kod stanovnika Beograda beleži najviši životni standard. Za više informacija pogledati Drugi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva Vlade Republike Srbije.
[19] Republički zavod za statistiku, Siromaštvo i socijalna nejednakost 2018
[20] Eurostat database, Table: People at risk of poverty or social exclusion
[21] Mijakovac, N. (2017): Analiza prihoda domaćinstava i nejednakosti (Gini koeficijenta) na osnovu istraživanja Anketa o potrošnji domaćinstava i Anketa o prihodima i uslovima života – metodološki prilog, Makroanalize i trendovi br. 272/271
[22] Eurostat database, Table: S80/S20 income quintile share ratio by sex and selected age group

Bilten o socijalnom uključivanju

Arhiv biltena o socijalnom uključivanju

Aktuelnosti > <


Blog > <

Earlier
Đorđe Vasiljević - 42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"
Transkript govora Đorđa Vasiljevića na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd) Pre dve [...]
pon, jun 01, 2020
Source: Inkluzija blog
42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"
Transkript govora Đurice Stankova na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd) Moja priča [...]
pet, maj 29, 2020
Source: Inkluzija blog
42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"
Transkript govora Stefana Lazarevića na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd) Ja sam [...]
sri, maj 27, 2020
Source: Inkluzija blog
Monika Ajvazović - 42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"
Transkript govora Monike Ajvazović na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd) Još od [...]
pon, maj 25, 2020
Source: Inkluzija blog
42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"
Transkript govora Olge Dević i Andree Rajičić na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact [...]
pet, maj 22, 2020
Source: Inkluzija blog

Aktuelni dokumenti > <

E2E: Priručnik za savetnike za zapošljavanje osoba sa invaliditetom
April, 2020 arrow right pdf [1 MB]
E2E:Testiranje javnih politika – Inovativni pristupi za zapošljavanje mladih (priručnik)
April, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Dostupnost usluga i mera podrške za decu romske nacionalnosti na lokalnom nivou
April, 2020 arrow right pdf [737 KB]
E2E: Evaluacija Javnog konkursa „Podrška inovativnim pristupima za povećanje zapošljavanja i zapošljivosti mladih“, 2018–2019. godina
Mart, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Dizajn za sve na turističkim destinacijama
Januar, 2020 arrow right pdf [32 MB]