Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Opšti kontekst ekonomske politike

Makroekonomski trendovi u 2021. godini povoljniji su od rezultata ostvarenih u 2020.godini, koju definišu slabiji pokazatelji ostvarenih ciljeva u zemlji usled posledica pandemije virusa COVID-19. Fiskalni savet Republike Srbije procenjuje realnu stopu rasta BDP-a u 2021. na 6,0 % što je značajno iznad ostvarene stope rasta BDP-a u 2020. godini (-1,0%), ali i iznad stope rasta BDP-a u 2019.godini koja je iznosila 4,2%. Prosečna inflacija u 2019. Bila je nešto niža od planirane, 1,9%, umesto planiranih 2,3%. Tekući deficit platnog bilansa iznosio je 6,9%( umesto planiranih 5,2%, koje je Vlada prognozirala krajem 2018. godine). Uz sve to, poboljšavaju se trendovi na tržištu rada (postepeno rastu zaposlenost i prosečna zarada)^[1]. Jedini važan makroekonomski pokazetelj koji je u 2019. bio povoljniji od prognoza odnosi se na tržište rada, gde plate imaju relativno visok rast od preko 9% (realno 7%) uz rast zaposlenosti od 2%.^[2]

Republika Srbija je 2019. godinu završila sa realnim privrednim rastom od 4,2%^[3]. Nakon 2014. godine kada je ostvaren realan pad od 1,6%, privreda Srbije pokazuje znake umerenog oporavka (tokom 2015. godine ostvaren je privredni rast od 1,8%, a 2016. 3,3% dok je 2017. godine on iznosio 2,0%, kao i u 2018. godini kada je iznosio 4,4%).

Prema projekcijama iznetim u Fiskalnoj strategiji za 2021. godinu, sa projekcijama za 2022. i 2023. godinu, i Programu ekonomskih reformi (ERP) za period 2021-2023. godine^[4], očekuje se oporavak sa stopom rasta od 6,0% u 2021. godini, a zatim period nepromenjene stope rasta od 4,0% u 2022. i 2023. godini.

Vlada je preduzela određene korake za rešavanje brojnih prepreka koje usporavaju rast. Krajem 2014. godine započet je novi trogodišnji program fiskalne konsolidacije, koji pored budžetske štednje predviđa i sveobuhvatne strukturne reforme. Merama fiskalne konsolidacije smanjeni su javni rashodi i umereno povećani poreski prihodi uz promenu njihove strukture, što implicira i promenu strukture agregatne tražnje. U Izveštaju o napretku za 2019. godinu EK naglašava da je kombinacija makroekonomskih politika bila adekvatna i da je donela makroekonomsku stabilnost i poboljšanje glavnih ekonomskih indikatora. Iako još uvek postoje značajni ekonomski izazovi, a glavni je da je privredni rast spor, restriktivna fiskalna politika i prilagodljiva monetarna politika su osigurale stabilnost cena, stimulisale investicione aktivnosti, povećale zaposlenost i smanjile premiju rizika zemlje. Kao i prethodnih godina, nastavak ekonomskih reformi i njihovo puno sprovođenje i dalje su ključni za dodatno jačanje potencijala privrede i za podršku stvarnoj konvergenciji sa EU.

Nakon uspešno završenog stend-baj aranžmana iz predostrožnosti u periodu od 2015. do 2017. godine, u julu 2018. godine, Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) odobrio je Srbiji novi program saradnje, Program za koordinaciju politika (PCI), za period od 30 meseci, koji je savetodavnog karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Cilj programa je održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i nastavak strukturnih i institucionalnih reformi za podsticanje bržeg i sveobuhvatnog rasta, stvaranja novih radnih mesta i poboljšanja životnog standarda. Nakon misije MMF-a radi razgovora o prvoj reviziji aranžmana u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) oktobra 2018. zaključeno je da je ostvaren dalji napredak u realizaciji strukturnih reformi, ali su potrebni dodatni napori da bi se održala visoka stopa rasta u narednim godinama^[5].

Glavni ciljevi i smernice ekonomske politike Republike Srbije su prepoznati u Fiskalnoj strategiji za 2019. godinu sa projekcijama za 2020. i 2021. godinu:

1. Očuvanje fiskalne stabilnosti uz podršku rastu;
2. Makroekonomski održiv i inkluzivan rast privrede i
3. Proces pristupanja EU.

Fiskalna kretanja na kraju 2019. godine pokazuju deficit konsolidovanog sektora države od -0,2% BDP-a^[6]. Nacrtom Fiskalne strategije se predviđa uravnoteženje javnih finansija, nakon kriza izazvanih pandemijom COVID-19 virusa u 2020. i 2021. godini. Planirani fiskalni deficit u 2021. godini iznosi oko 7% BDP-a, dok se u sledećim godinama očekuje pad na 3% BDP-a (u 2022. godini), odnosno na 1% BDP-a (2024. godina). Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije stvoren je fiskalni prostor za nove politike, koji će u narednim godinama biti iskorišćen za povećanje javnih investicija kako bi se zadržale na veoma visokom nivou od preko 6% BDP-a, kontrolisanim povećanjem penzija i plata u jednom delu javnog sektora i smanjenje poreskog opterećenja zarada. Ove mere i njihove fiskalne implikacije dizajnirane su tako da ne ugroze stabilnost javnih finansija i tempo smanjenja javnog duga, a sa druge strane da podignu životni standard stanovništva, stimulišu privatnu potrošnju i ubrzaju privredni razvoj.

Dodatni cilj fiskalne politike u narednom periodu je dalje smanjenje udela javnog duga u BDP-u. Putanja javnog duga je preokrenuta 2016. godine kad je učešće javnog duga u BDP počelo da se smanjuje. Javni dug centralnog nivoa vlasti 31.12.2017. godine iznosio je 58,7%, a godinu dana kasnije 54,0% BDP-a^[7]. Iznos javnog duga u Republici Srbiji u 2019. godini činio je 52,0% BDP-a. Smanjenje učešća duga je usko vezano za snižavanje deficita kao glavnog faktora zaduživanja, tako da dinamika spuštanja deficita opredeljuje i promenu kretanja duga. Finansijske transakcije, kao što je zamena skupog duga jeftinijim, kao i bolja pozicija države na međunarodnom finansijskom tržištu, takođe, mogu doprineti daljem snižavanju duga.

Međugodišnja inflacija^[8] je snižena sa 7,8% koliko je iznosila 2013. godine, na 2,0% 2018. godine, odnosno 1,9 % 2019. godine. Ovim kretanjima inflacija ostaje ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (3±1.5%).

Makroekonomska kretanja

Izvor: MF, RZS, NBS

Više o ekonomskim kretanjima u Srbiji pogledati na:

• Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji za period 2014-2017. godine
• Makroekonomski podaci Ministarstva finansija
• Statistika Narodne banke Srbije
• Ocena fiskalne politike Fiskalnog saveta
• Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji

Opšti kontekst socijalne politike

U Republici Srbiji je 30. juna 2019. godine živelo ukupno 6.945.235 stanovnika^[9]. Srbiju u demografskom smislu karakteriše izrazit depopulacioni trend (u periodu od 1. januara 2014 do 1. januara 2019. Republika Srbija je izgubila 185.415 lica), nizak fertilitet^[10], relativno visoke (u evropskim okvirima) specifične stope smrtnosti, visoka prosečna starost stanovništva (43,3 godine) i nepovoljna starosna struktura.

Godina 2019. je dvadeset i osma godina zaredom kako se u Republici Srbiji beleži negativan prirodni priraštaj. Relativno posmatrano na hiljadu stanovnika, stopa prirodnog priraštaja iznosila je -5,4‰. Prave razmere negativnog priraštaja stanovništva mogu se sagledati na nivou opština.

Nastavljen je trend porasta očekivanog trajanja života pri rođenju za oba pola. Dostignuta vrednost ovog pokazatelja iznosi 78,3 godina za žene i 73,1 godine za muškarce u 2019. godini^[11]. I pored dostignutog istorijskog maksimuma, životni vek u Republici Srbiji je za preko pet godina kraći u odnosu na prosek EU. I pored dostignutog istorijskog maksimuma, životni vek u Republici Srbiji je za preko pet godina kraći u odnosu na prosek EU. Indeks zavisnosti starijeg stanovništva^[12] u 2019. godini iznosio je 31,8% sa projekcijama dostizanja vrednosti od 36,3% u 2041. godini.

Grube procene bazirane na podacima iz različitih izvora upućuju na prosečni godišnji negativni bilans spoljnih migracija od najmanje 16.000 lica (podaci zemalja koje najčešće prihvataju migrante iz Republike Srbije, Republičkog zavoda za statistiku i Komesarijata za izbeglice i migracije)^[13].

U periodu 2014-2019. kretanje plata i penzija bilo je pod uticajem mera fiskalne konsolidacije i sveukupne makroekonomske situacije u zemlji. Penzije i plate u javnom sektoru zabeležile su oštar realan pad u prve dve godine posmatranog perioda, blagi rast u 2016, ponovni realni pad tokom 2017. godine, a potom blagi rast u 2018. i 2019. godini. Rast realnog iznosa neto plata u 2019. u odnosu na 2018. godinu iznosi 8,4%^[14]. Ipak treba napomenuti da je došlo do prekida vremenkse serije u 2018. godini. U apsolutnim iznosima prosečna neto zarada 2019. godine iznosila je 54.919 dinara (466 evra) a prosečna penzija 26.343 dinara (223 evra).

Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi^[15], u toku 2019. godine zaposlenost u Republici Srbiji je porasla za 68.100 (+2,4%). Smanjenje stope nezaposlenosti, započeto 2013. godine, nastavljeno je i u 2019. godini. Stopa nezaposlenosti u 2019.godini je iznosila 10,4% što, u odnosu na 2018. godinu, predstavlja pad od 2,3 procentnih poena (p. p.). Povećanje zaposlenosti i smanjenje nezaposlenosti tokom 2019. pratilo je i blago smanjenje neaktivnosti. Stopa neaktivnosti iznosila je 45,4%, što je u mali pad u odnosu na 2018. godinu kada je stopa neaktivnosti iznosila 45,5%.

Osnovni indikatori tržišta rada 2012-2019 godine (stanovništvo radnog uzrasta 15–64)

Izvor: ARS različite godine, RZS

Siromaštvo ostaje značajno, kako izraženo u apsolutnom smislu (udeo lica čija se potrošnja nalazi ispod praga neophodnog za podmirivanje egzistencijalnih potreba – 7,0% u 2019. godini^[16]), tako i relativno izraženo (udeo lica u riziku siromaštva je 23,2%^[17] u 2018. godini). Bez obzira na primenjen metodološki koncept, nema značajnih razlika u profilu siromašnih prema konceptu apsolutnog i relativnog siromaštva. Sudeći prema profilu siromašnih elementi koji odlučujuće određuju životni standard su: radni status, nivo obrazovanja, brojčanost domaćinstva i tip domaćinstva (posebno su ugrožena domaćinstva sa samohranim roditeljem i više dece) i prebivalište izvan urbanih centara^[18].

Stopa rizika siromaštva ili socijalne isključenosti (AROPE), najvažniji pokazatelj za praćenje strategije Evropa 2020, u Srbiji iznosi 31,7%^[19] u 2019. godini. Ta vrednost je znatno veća od vrednosti proseka 28 zemalja EU (21,4%). Veći udeo stanovništva koje je izloženo riziku siromaštva ili socijalne isključenosti nego u Republici Srbiji zabeležen je u Bugarskoj, Albaniji, Severnoj Makedoniji i Turskoj.^[20].

Stopa rizika siromaštva prema najčešćem statusu na tržištu rada lica (koji je trajao duže od šest meseci) ukazuje da su nezaposleni u najlošijem položaju (47,5%, tj. skoro svako drugo nezaposleno lice je izloženo riziku siromaštva). Zaposlenje znatno smanjuje rizik siromaštva, ali kvalitet zaposlenja ostaje ključni faktor za izlazak iz siromaštva (samozaposleni imaju znatno veću stopu rizika siromaštva od zaposlenih kod poslodavca, 25,9% prema 6,5%). Penzioneri su u najpovoljnijem položaju, posle zaposlenih kod poslodavaca, sa rizikom siromaštva koji je približno na nivou ukupno zaposlenih (17,2%). Obrazovanje je odlučujući faktor za ekonomski status lica i za sposobnost stvaranja prihoda, pa stoga ne iznenađuje podatak da su niže obrazovani natprosečno izloženi riziku siromaštva. Najveću stopu rizika siromaštva u 2019. godini imalo je stanovništvo sa osnovnom školom i nižom od osnovne škole (41,1%), a najmanju stopu rizika siromaštva stanovništvo sa završenom višom školom ili fakultetom (6,1%). Ovakva distribucija stanovništva u riziku siromaštva prema nivou obrazovanja jasno ukazuje da se obrazovanje isplati, budući da tržište rada nagrađuje visokoobrazovane.

Iako nejednakost merena potrošnjom na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstva (APD) ukazuje da se Srbija može svrstati među zemlje ravnomernije raspodele (vrednost Gini koeficijenta u 2019. godini iznosi 27,53), vrednosti dobijene korišćenjem uporedive metodologije (SILC) ukazuju na veoma izražen problem nejednakosti raspodele prihoda (Gini 33,3). Deo objašnjenja razlike u vrednosti Gini koeficijenta na osnovu dve ankete nastaju usled toga što anketa SILC u Srbiji beleži negativne vrednosti dohotka samozaposlenih, dok anketa APD ne evidentira gubitke^[21].

Nejednakost raspodele dohotka merena drugim pokazateljom – kvintilnim odnosom – iznosila je 6,46 što znači da je 2019. godine 20% najbogatijeg stanovništva u Republici Srbiji imalo više od 6 puta veći ekvivalentni dohodak u odnosu na 20% najsiromašnijih. Vrednost ovog pokazatelja je veća u odnosu na prosečnu vrednost EU (28), koja je iznosila svega 5,09, ali i manja od najvećih vrednosti koje su zabeležene u Bugarskoj (8,10), Rumuniji (7,08) i Litvaniji (6,54)^[22].

—————

[1] Fiskalna strategija za 2021. sa projekcijama za 2022. i 2023.

[2] Fiskalna strategija za 2021. sa projekcijama za 2022. i 2023.

[3] Ministarstvo finansija, Makroekonomski i fiskalni podaci

[4] Program ekonomskih reformi za period od 2021. do 2023. godine

[5] MMF, Saopštenje za štampu br. 18/380 od 04. oktobra 2018. godine

[6] Ministarstvo finansija, Makroekonomski i fiskalni podaci

[7] Ministarstvo finansija, Makroekonomski i fiskalni podaci

[8] Merena indeksom potrošačkih cena

[9] Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku. Svi podaci za Republiku Srbiju su iskazani bez podataka za AP Kosovo i Metohiju.

[10] Devet godina zaredom ukupan broj živorođene dece po ženi u fertilnom dobu u Srbiji je stabilizovan na nivou između 1,40 i 1,46 i ispod je proseka za EU (1,6 u 2016)

[11] Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku. Svi podaci za Republiku Srbiju su iskazani bez podataka za AP Kosovo i Metohiju.

[12] Pokazuje odnos broja starijih od 65 godina i radno sposobnih stanovnika (15-64) i zapravo indicira potencijal zemlje za suočavanje sa ekonomskim posledicama starenja.

[13] Nikitović, V. (2017): Ključni demografski izazovi Srbije i njihove buduće tendencije, Demografski pregled, 63:1-4.

[14] Ministartsvo finansija

[15] Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi 2019.

[16] Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Siromaštvo u Republici Srbiji 2006-2016. – revidirani i novi podaci, 2017.

[17] Republički zavod za statistiku, Siromaštvo i socijalna nejednakost 2019

[18] Bez obzira na primenjen koncept (apsolutno ili relativno siromaštvo), sa najnižim životnim standardom suočeni su stanovnici Istočne i Južne Srbije, dok se kod stanovnika Beograda beleži najviši životni standard. Za više informacija pogledati Drugi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva Vlade Republike Srbije.

[19] Republički zavod za statistiku, Siromaštvo i socijalna nejednakost 2019

[20] Eurostat database, Table: People at risk of poverty or social exclusion

[21] Mijakovac, N. (2017): Analiza prihoda domaćinstava i nejednakosti (Gini koeficijenta) na osnovu istraživanja Anketa o potrošnji domaćinstava i Anketa o prihodima i uslovima života – metodološki prilog, Makroanalize i trendovi br. 272/271

[22] Eurostat database, Table: S80/S20 income quintile share ratio by sex and selected age group