Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Милана Стојиљковића на 22. Београдском Ignite-у “Укључи се!” (21. октобар 2013., Mixer House, Београд)

Долазим из Доње Топонице, села које се налази на петнаестак километара од Ниша. Доња Топоница је мало село, броји око 340 становника и када сам 2007. године почео да се бавим активизмом, није имала ни локалну продавницу, а камоли неко место где млади људи могу да се окупе, друже и проводе своје слободно време. И као, вероватно, хиљаду других мојих вршњака у различитим селима широм Србије, могао сам да седим и чекам да неко предузме нешто за нас… Уместо тога, решио сам да узмем ствари у своје руке, да окупим тим и да урадимо нешто за себе, да имамо место на коме ћемо моћи да се дружимо, а самим тим да учинимо и нешто добро за локалну заједницу.

У Доњој Топоници је 2007. године постојала дивља депонија, као и стари и оронули Дом културе који ничему није служио. “Група Кобра”, како смо се назвали, добила је име по карате клубу “Кобра” који је постојао 90-их година, али се касније угасио. Прва активност нам је било уређење Дома културе, реализовали смо је лично ми, млади људи из села. Међутим, у почетку нисмо имали подршку свих мештана, па смо буквално морали да улазимо у њихове домове и да их за руке вучемо на акцију. Радили смо даноноћно, сами учили све неопходне занате, како бисмо створили културни центар и место где можемо да се дружимо и радимо. Тако смо за два месеца направили Дом културе који је постао не само центар Доње Топонице и њених мештана, већ и околних села, па чак и људи из Ниша који често дођу и проводе своје слободно време код нас. Сада испред Дома постоји баштенски шах који пензионери радо играју, а унутра се налазе стони тенис, стони фудбал и пикадо; имамо фолклорну секцију и карате клуб, прву сеоску библиотеку, салу за пројекције и, наравно, Омладински клуб.

Пошто смо схватили да оно што не можемо сами можемо заједно, то нам је дало енергију да започнемо наредне активности. Оно што нам је следеће највише сметало била је та дивља депонија у центру села и били смо решени да је уклонимо, заједничким снагама са свим мештанима. За три месеца рада добили смо парк за децу (…). Министарство омладине и спорта је овај пројекат наградило као најбољи у 2008. години, што нам је било велики мотив да наставимо да радимо. Следећа акција је била увођење Интернета у Дом културе, што можда не звучи као нешто значајно, али велики број домаћинстава у Доњој Топоници нема ни рачунар, а камоли Интернет, тако да је овај подухват био од велике важности како за клинце, тако и за старије, који могу потпуно бесплатно да се едукују или да се чују преко Скајпа са својима из иностранства.

Своје активности смо проширили и на околна села, па смо у Доњој Трнави на месту велике дивље депоније, са које је извезено преко 30 тона отпада, направили парк са три летњиковца, осветљеним тереном за одбојку на песку и јавном чесмом. Овај пројекат је изузетно значајан за све мештане, нарочито за младе који преко лета овде проводе слободно време, посебно за оне који сада током летњег распуста радо бораве нашим селима, што раније дефинитивно није био случај.

Можемо да се похвалимо да су цене некретнина у нашим селима знантно скочиле, а такође и да је Доња Топоница једино село у нашој општини које, по последњем попису, бележи повећање броја становника!

Наш тим чине млади људи и радимо за младе, али велику пажњу посвећујемо старијима од 65 година, нарочито онима који не могу да дођу до културног центра и користе услуге које он нуди. Радили смо филм “Живот на селу данас”, а том приликом смо обишли више од 100 села и разговарали са старим људима о томе шта их мучи и који су њихови проблеми. Наредна акција је обухватила помоћ старачким и самачким домаћинствима у уклањању снега, посебно онима која су удаљена од путева, а такође смо пружали и хуманитарне пакете помоћи кад год смо били у прилици и помагали у припремању огрева за зиму.

Од 2012. године организујемо међународни волонтерски камп у који дође петнаестак људи из целог света и заједно са нама промовише активизам и мотивише локално становништво на социјално укључивање. Ово је од изузетне важности за најмлађе, јер су у прилици да учествују у бесплатним радионицама и уче енглески језик, чиме промовишемо културу путовања за младе.

Охрабрује нас то што најмлађи следе наш пример: у четири села у околини настале су сличне организације које спроводе активности на нашем трагу.

Уколико се имају јасан циљ и добар тим, уз велику упорност све је могуће!

***

У оквиру активности којима је обележен Међународни дан борбе против сиромаштва, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије је, у сарадњи са удружењем “Србија у покрету”, организовао 22. Belgrade Ignite “Укључи се!”, који је за тему имао социјално укључивање. Ово изузетно посећено издање београдског Ignite-а одржано је 21. октобра 2013. године у Mixer House-у (Карађорђева 46), а десеторо сјајних инспиративних људи је, уз превод на знаковни језик, говорило о инклузивном образовању, активизму и предузетништву младих, социјалном укључивању маргинализованих група (деце улице, азиланата и осуђеника), борби против трговине људима, солидарности и превазилажењу тешкоћа са којима се суочавају особе с инвалидитетом и деца са сметњама у развоју. Посетиоци Belgrade Ignite-а су у галерији Mixer House-а могли да погледају и изложбу плаката који су пристигли на конкурс “Сиромаштво – ре:акција?”, који су расписали магазин ЛицеУлице и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

Милан Стојиљковић је рођен 1986. године у Нишу. Живи и ради у Доњој Трнави на 17 km од Ниша. По занимању је дипломирани економиста. 2007. године је окупио омладинце из свог и више околних села и основао удружење грађана “Група Кобра” које се бави заштитом животне средине и подстицајем омладинског активизма. 2009. године је добио награду за најбољег омладинског активисту у Србији од стране Европског покрета у Србији и Министарства за омладину и спорт Републике Србије. 2012. године је добио награду “Шетач” за подстицај омладинског активизма у Нишу, а од стране удружења “Проактив” из Ниша. Милан Стојиљковић пише за Блог о социјалном укључивању.