Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Сњежане Јолић на 29. Belgrade Ignite-у “Укључи се 2” (21. октобар 2014., Mixer House, Београд)

Иако је хендикеп нешто што сви прво приметите на мени, то нисам ја! То је само један део мене, једнако важан и вредан као сви остали. Током одрастања сам схватила да се ипак разликујем, али никад нисам дала да ме то победи, водила сам један нормалан живот.

Временом сам најпре постала свесна предрасуда. Рођена сам у Книну, а то је мало место у коме владају предрасуде, и борба против њих је једна од највећих битака које треба проћи у животу. Ту су затим архитектонске баријере – школе, вртићи и све остало било је потпуно недоступно због непостојања рампи. А онда су ту и недостаци помагала: своја прва колица сам добила у IV разреду основне школе, а то значи да ми је кретање било врло отежано. Међутим, оно што ме је стварно одвајало од мојих вршњака и породице било је непостојање инклузивног образовања. Кад сам кренула у школу, морала сам да одем 250 км далеко од своје породице и куће. Током школовања сам прошла четири републике бивше Југославије: прво сам била у Босни, па сам провела једну годину у Загребу, после сам отишла за Црну Гору и на крају сам дошла у Србију. Али, чак и такво образовање сам морала једно време да прекинем јер је дошао рат, а рат је донео и избеглиштво. Моја породица је, по ко зна који пут, морала да крене од нуле.

Упис на факултет је за мене представљао стварно лепу ствар, јер сам први пут кренула у неку редовну образовну установу. Али, то је значило и нову борбу са бирократијом, предрасудама, стереотипима, архитектонским баријерама… Ипак, током студирања сам упознала и рад невладиног сектора, тј. невладиних организација које се баве људима са инвалидитетом. То је за мене било стварно велико откриће и један диван свет, јер сам се први пут осетила стварно равноправним чланом ове наше заједнице. Нажалост, рад ових организација је постао ограничен дневном политиком, питања људских права су, уопште, постала дневно-политичка ствар. Због тога сам у једном тренутку одлучила да се укључим у политику и у заштиту наших права и драго ми је што знам да сам сигурно допринела да скренем један део пажње политичке јавности на та питања. Рад и запошљавање особа с инвалидитетом је један од великих проблема – колико је само труда и битке потребно да би се дошло до запослења у струци! Међутим, то је још једна битка коју сам успела да изборим и на коју сам веома поносна. Такође, велика борба – а показало се као дивно победити у тој области – јесте судство. То сам показала кад сам покренула тужбу против бившег ЈАТ-а због дискриминације особа са хендикепом, али је наше правосуђе такво да, нажалост, добар део судија уопште не познаје ту тематику.

Породични живот свакога од нас је веома битан, али је он у нашем друштву табу када су у питању особе са хендикепом. Већина сматра да је особа са инвалидитетом асексуална и о томе се углавном и не прича. Поред свих ових битака, ја волим и да путујем и да упознајем ову нашу лепу планету, да одем на море или на неку другу дестинацију. То, међутим, такође често прави велике проблеме и поставља баријере. Дивим се и нашим спортистима са хендикепом који, и поред свега, доносе медаље нашој земљи. И ја сам освојила две бронзе у спортском плесу.

Да поново живим овај живот, сигурно бих опет водила све ове битке, јер знам да све оно што је неко урадио пре мене – то данас уживам ја. И надам се да ће све оно што ја урадим данас – сутра уживати неко други.

***

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије је и 2014. године, у сарадњи са удружењем “Србија у покрету”, обележио Међународни дан борбе против сиромаштва успешном реализацијом Београдског Ignite-а посвећеног темама социјалног укључивања. Тако је 29. Belgrade Ignite под насловом “Укључи се 2” – одржан 21. октобра 2014. године у београдском Mixer House-у – био прилика да се бројни присутни гледаоци инспиришу на борбу против предрасуда кроз петоминутне наступе осам сјајних презентерки које се свакодневно суочавају са разноврсним изазовима инклузије. Публика је, уз превод на знаковни језик, могла да сазна више о темама бриге о старијима, самохраног родитељства, социјалног предузетништва, социјалног укључивања након излечења од болести зависности, инклузије младих са проблемима у понашању, инклузивног образовања, живота особа с инвалидитетом, активизма и солидарности.

Сњежана Јолић је рођена у Книну. Завршила је Правни факултет у Београду. Људским правима се бави годинама, а посебно правима особа са хендикепом. Говори енглески и шведски језик. Сњежана Јолић се нада да ће јој каријера мотивационог говорника – коју почиње – донети нова искуства и омогућити јој шири простор за заступање идеје борбе против дискриминације. Воли да кува, пише, чита, плива, плеше и све што буди добро расположење. Сњежана Јолић пише за Блог о социјалном укључивању.