Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Lideri EU su odlučili 23. aprila da utrostruče sredstva namenjena nadzoru i spasavanju migranata u Sredozemnom moru, kao i da pokrenu operaciju protiv krijumčara ljudi. Za tu operaciju će, kako je najavljeno, tražiti odobrenje Ujedinjenih nacija. Šefovi vlada i država EU, međutim, nisu uspeli da se dogovore o podeli tereta oko prihvata izbeglica, odloživši odluku o tome. Organizacije za zaštitu ljudskih prava smatraju da lideri EU nisu iskoristili priliku da zaista nešto promene kada je reč o životima ljudi koji u teškim uslovima svakodnevno pokušavaju da pređu Mediteran. Te organizacije su zamerile EU to što se nije više usredsredila na spasavanje migranata već je prednost dala merama za sprečavanje migracija.

Na vanrednom samitu EU, održanom 23. aprila u Briselu, odlučeno je da se utrostruči budžet namenjen operaciji “Triton” za nadzor i spasavanje imigranata na Sredozemnom moru, koji je do sada bio tri miliona evra mesečno. To znači da će za “Triton” biti izdvojeno ukupno 120 miliona evra, isto koliko je svojevremeno bilo izdvojeno za italijansku operaciju spasavanja “Mare nostrum”.

“Želimo da reagujemo odmah i brzo, što znači da ćemo utrostručiti finansijska sredstva”, rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel povodom nedavne nesreće na Sredozemlju u kojoj je stradalo 800 ljudi.

Nije, međutim, postignut dogovor da se proširi zona delovanja te misije i omogući brodovima uključenim u operaciju “Triton” da izađu iz teritorijalnih voda. To je kritikovala organizacija Amnesti internešenal (Amnesty international), navodeći da je to upravo bio jedan od nedostataka t eoperacije, s obzirom da migranti najviše ginu na otvorenom moru.

EU je operaciju “Triton” pokrenula prošle godine i njome upravlja Fronteks, evropska agencija za nadzor spoljne granice Šengenskog prostora koji čine 22 članice EU, Norveška, Šjvacarska, Island i Lihtenštajn. U toj operaciji učestvuje 21 članica EU i to sa ukupno sedam brodova, četiri aviona, jedim helikopter i 65 članova posade i timova.

Nakon samita u Briselu, Francuska je ponudila dva broda i tri aviona za operaciju “Triton”, Nemačka dva broda, a Belgija, Švedska, Norveška i Sanska po jedan.

Velika Britanija, koja nije članica Šengenskog prostora, ponudila je jedan od navećih britanskih ratnih brodova, HMS Bulvark (Bulwark), tri helikoptera i dva patrolna broda.  Britanija će akcije preduzimati o svom trošku, a migrante koje spase iz mora će prebacivati u italiju i Malti. “Nema govora da će moći da dobiju azil u Velikoj Britaniji”, rekao je britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron).

Operacija protiv krijumčara

Lideri EU su se dogovorili da priliv ilegalnih imigranata spreče “razbijanjem krijumčarskih mreža, izvođenjem vinovnika pred sudove, zaplenom njihove imovine” i “zaplenom i uništavanjem brodova pre no što ih iskoriste krijumčari”. U zajedničkom saopštenju šefova država ili vlada EU navodi se da će to biti učinjeno zajedničkim delovanjem vojno-policijskih i pravosudnih organa Unije, “kao i uz pojačanu obaveštajnu i policijsku saradnju s trećim zemljama”.

Doneta je odluka da se za tu operaicju zatraži mandat od UN, a Francuska i Velika Britanija koje su stalne članice Saveta bezbednosti UN, dogovorile su se da predstave nacrt rezolucije, rekao je francuski predsendik Fransoa Oland (Francois Hollande). Oland će o toj operaciji razgvorati i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dok će se italijanski premijer Mateo Renci (Matteo Renzi) sastati 27. aprila sa generalnim sekretarom UN Ban Kimunom.

Stručnjaci i diplomate ukazuju da je pokretanje vojno-policijske operacije “složeno”, da zahteva dosta vremena i mandat UN, kao i odobrenje vlade Libije koja je polazna tačka za prebacivanje migranata do Evrope. “To bi podrazumevalo mobilizaciju velikih vojnih sredstava i prihvatanje saznanja da bi moglo biti žrtava u toj operaciji”, upozorili su oni.

Lideri EU su predočili da će policijska agencija Unije Europol otkrivati i uklanjati s interneta poruke krijumčara kojima se privlače migranti i izbeglice, a u trećim zemljama iz kojih dolaze ilegalni imigranti ili preko kojih prelaze, biće uspostavljeni centri EU za nadzor i vezu.

Evropski lideri su odlučili i da povećaju pomoć i podršku Tunisu, Egiptu, Sudanu, Maliju i Nigeru, da bi se osposobili da nadziru granice, puteve, obale i luke, a odlučili su i da ojačaju saradnju sa svim afričkim partnerima u cilju otklanjanja uzroka ilegalne migracije i krijumčarenja ljudi. U tom cilju će znatno biti ojačane i veze EU s Turskom, Sirijom i Irakom, da bi se “sprečila ova velika ljudska tragedija”, piše u saopštenju sa vanrednog samita EU.

Bez dogovora o prihvatu migranata

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk izjavio je da zemlje EU treba da pokažu “pravu solidarnost” i da budu spremne da “žrtvuju nacionalne interese”. Međutim, na samitu nije postignut dogovor o trećoj grupi mera koje se odnose na prihvat migranata.

Članicama EU je predloženo da prime “najmanje 5.000 osoba” koje imaju status izbeglice, u okvir programa prihvata sirijskih izbeglica, kako bi se sprečilo da ilegalno pokušavaju da dođu do EU. Članice EU učestvuju u tom programu na dobrovoljnoj bazi.

Međutim, u saopštenju sa samita se ne pominje nikakav konkretan broj jer, kako je rekla Merkelova, “smatrano da 5.000 nije dovoljno”, dok je Oland rekao da će Francuska primiti između “500 i 700 Sirijaca”.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker), rekao je da bi voleo da su članice “ambicioznije” na tom planu.

Predloženo je i da članice pomognu Italiji, Grčkoj i Malti u prijemu zahteva za azil kako bi se utvrdilo ko može da dobije azil a koga treba vratiti u zemlju porekla. To, međutim, pokreće pitanje postojeće Dabiln II regulative u tom domenu koja predviđa da se azil može tražiti samo u zemlji dolaska.

“Mnogi su rekli da su spremni da pomognu, ali niko ne može da obaveže neku zemlju da to i učini”, rekao je Renci. On je ipak rekao da je “ovo prvi put da se sistematično pristupa” pitanju migracija u Sredozemlju.

“Evropska komisija će predstaviti svoj plan za migracije 13. maja i o tom pitanju će se ponovo razgovarati na samitu u junu. To ostavlja prostor za inicijative”, rekao je italijanski premijer. “Videćemo u narednim nedeljama i mesecima da li smo sposobni da pređemo s reči na dela”, dodao je on.

NVO: Mere nedovoljne

Nevladine organizacija smatraju da lideri EU nisu iskoristili priliku da zaista nešto promene kada je reč o životima ljudi koji u teškim uslovima svakodnevno pokušavaju da pređu Mediteran.

Organizacija Lekari bez granica (Medecins Sans Fronteres – MSF) kritikovala je lidere EU što su težište stavili na razbijanje krijmučarskih mreža, a ne na spasavanje života migranata.”Stavljanje težišta na to da se ljudi drže podalje tako što će se preseći postojeće rute nateraće ljude da potraže druge pravce, moguće i opasnije”, rekla je savetnica za humanitarna pitanja MSF Oreli Pontje (Aurelie Ponthieu).

Međunarodna konfederacija humanitanrih organizacija Oksfam (Oxfam) izrazila je žaljene što je EU izabrala da se usredsredi na operaciju kontrole granice umesto da uvede operacije potrage i spasavanja po modelu operacije “Mare nostrum”.

“Današnje odluke iz Brisela su sasvim nedovoljne da se spreče smrtonosne posledice masovnog kretanja očajnih ljudi iz jedne zemlje u drugu”, rekao je direktor Oksamovih programa u Italiji Alesandro Bečini (Alešandro Bechini).

Oksfam je naveo da siromašne zemlje širom sveta nose teret miliona izbeglica koje beže od rata, kriza i siromaštva, dok Evropa ne učestvuje u tome koliko može.

Međunarodna organizacija za migracije (IOM) saopštila je da je 1.750 ljudi poginulo od početka godina u pokušaju da se preko Sredozemnog mora domognu Evrope. IOM strahuje da će broj od 3.279 mrtvih tokom cele 2014. godine biti premašen već za nekoliko nedelja, i da bi do kraja 2015. godine mogao da iznosi oko 30.000.

Izvor: AFP, Beta, EurActiv.com

Preuzeto sa www.euractiv.rs