Vlada Republike Srbije
Peti izveštaj o funkcionisanju bezviznog režima na Zapadnom Balkanu pokazuje da je neophodno preduzeti dodatne mere kako bi se očuvao integritet bezviznog režima i sprečile moguće zloupotrebe sistema azila u EU. Komesar za migracije, unutrašnje poslove i državljanstvo, Dimitris Avramopulos, početkom marta će boraviti u Beogradu i Prištini. U okviru Zapadnog Balkana, građani Srbije su i dalje najbrojniji među podnosiocima zahteva za azilom u EU.
Komisija je danas objavila peti izveštaj o funkcionisanju bezviznog režima sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom, Crnom Gorom i Srbijom.
“Еvropska komisija je i dalje posvećena očuvanju bezviznog režima za građane Zapadnog Balkana. Prednosti liberalizacije viznog režima naročito dolaze do izražaja u pogledu unapređenja kontakta među ljudima i poslovnih prilika”, rekao je Avramopulos.
“Problem zloupotrebe bezviznog režima putovanja u cilju traženja azila u EU, međutim, mora biti rešen sistemski i uz pravilnu raspodelu sredstava. U izveštaju smo naveli niz preporuka za rešavanje migracionih faktora te stoga iskreno pozivam na punu podršku i angažman svih država učesnica”, rekao je Avramopulos.
Zloupotreba azila od strane građana zemalja obuhvaćenih bezviznim režimom putovanja na Zapadnom Balkanu i dalje izaziva veliku zabirnutost. Broj zahteva za azilom koji su građani pet zemalja Zapadnog Balkana obuhvaćenih bezviznim režimom putovanja podneli u EU i zemljama pridruženim Šengenu beleži konstantan porast od ukidanja viza a vrhunac dostiže u 2013. sa 53.705 zahteva. Broj zahteva je u prvih devet meseci 2014. za 40 odsto veći u poređenju sa istim periodom u 2013. godini.
Građani Srbije su i dalje najbrojniji među tražiocima azila u EU i zemljama šengenskog prostora na Zapadnom Balkanu (42 odsto u 2013), nakon čega slede građani Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije (21 odsto) i Albanije (21 odsto), Bosne i Hercegovine (14 odsto) i Crne Gore (2 odsto).
Istovremeno je broj odobrenih zahteva za azilom u EU i zemljama Šengena opao kad su u pitanju građani Zapadnog Balkana, što ukazuje na činjenicu da je ogromna većina zahteva očigledno neosnovana. Stopa priznatih azila je za građane Crne Gore iznosila 3,7 odsto, Srbije 2,7, odnosno jedan odsto za građane Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, dok je u 2013. godini 8,1 odsto podnosilaca zahteva iz Albanije, odnosno 5,9 iz Bosne i Hercegovine dobilo međunarodnu zaštitu u EU i zemljama pridruženim Šengenu.
Nemačka i dalje prima najviše zahteva za azilom sa Zapadnog Balkana, s porastom udela podnosilaca zahteva sa Zapadnog Balkana (sa 12 odsto u 2009. godini na 75 odsto u prvih devet meseci 2014).
Pročitajte integralno saopštenje: europa.eu/rapid/press-release_IP-15-4482_en.htm
Izvor: europa.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar