Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenio je u godišnjem izveštaju da je situacija u oblasti zaštite podataka u Srbiji vrlo zabrinjavajuća. Šabić je istakao da je neusvajanjem novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je trebalo da bude donet do kraja 2015, Akcioni plan za poglavlje 23 usaglašen sa EU Srbija prekršila i pre nego što je poglavlje otvoreno. Kada je reč o žalbama zbog uskraćivanja informacija, najviše ih je podneto protiv MUP. Međutim, kada se broj žalbi gleda prema broju zahteva za pristup informacijama, najviše problema sa pravom javnosti da zna imalo je Ministarstvo pravde.

Kako se navodi u saopštenju iz kabineta Poverenika, Poverenik je u oblasti zaštite podataka o ličnosti u 2015. imao u radu 2.868 predmeta, što je oko 8% više nego 2014, oko 46% više nego 2012. ili čak 37 puta više nego 2009.

Šabić je ocenio da je Srbija kada je u pitanju zaštita podataka o ličnosti praktično na samom početku procesa primene evropskih standarda u pravni poredak i realni život, kao i da je nužno taj proces učiniti daleko bržim i kvalitetnijim.

“Nažalost, ta nužnost se nedovoljno razume i prepoznaje. Najbolja ilustracija je to da je još u leto 2010. Vlada Srbije usvojila Strategiju zaštite podataka o ličnosti, ali da, iako je to trebalo da učini u roku od tri meseca, još nije donela Akcioni plan za njeno sprovođenje”, naveo je Šabić.

Prema njegovim rečima, nadležni državni organi nedopustivo malo rade, tačnije gotovo ništa ne rade na nužnom, daljem usklađivanju pravnog okvira, posebno Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sa evropskim standardima, iako smo u tom pogledu u velikoj docnji.

“Vlada je u Akcionom planu za Poglavlje 23 utvrdila da će novi zakon biti donet do kraja 2015. godine i to na osnovu modela koji je pripremio poverenik, ali, zakon nije donet”, podsetio je Šabić i dodao da je Srbija Akcioni plan za poglavlje 23, usaglašen sa EU, prekršila i pre nego što je poglavlje otvoreno.

On je naveo da nijednim zakonom još nisu uređene brojne, za zaštitu podataka o ličnosti, izuzetno bitne oblasti: video-nadzor, biometrija, bezbednosne provere, privatni sektor bezbednosti, što podrazumeva mnoge potencijalne i realne rizike povrede prava velikog broja građana.

“Brojni ekscesi, odnosno povrede prava na zaštitu podataka o ličnosti, neki i izuzetno krupnih dimenzija ili značaja, imperativno zahtevaju da se odnos države i društva u celosti prema zaštiti podataka o ličnosti, odnosno privatnosti uopšte, potpuno, iz korena promeni”, istakao je Šabić.

Najdrastičniji slučaj uskraćivanja informacija je Železara

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti naveo je u godišnjem izveštaju za 2015. da je najdrastičniji slučaj uskraćivanja informacija u toj godini, ne samo javnosti, već i Povereniku, slučaj Železare Smederevo i postupanje Ministarstva privrede.

“Ovakvi problemi, osim što su u više slučajeva za posledicu imali ozbiljne povrede prava javnosti da zna, imali su i druge nepoželjne posledice, pre svega po ugled u antikorupcijskom kontekstu, što je potvrdila i lošija ocena zemlje na Globalnom indeksu percepcije korupcije”, ocenio je Šabić.

Kako je navedeno u izveštaju, po broju žalbi protiv republičkih organa nakon MUP-a, protiv kog su podnete 254 žalbe, slede Ministarstvo poljoprivede sa 111, Ministarstvo finansija sa 109, Ministarstvo odbrane sa 102 i Ministarstvo pravde sa 81.

Međutim, ako se broj žalbi uporedi sa brojem zahteva za pristup informacijama, onda je situacija bitno drugačija. Naime, najviše problema sa pravom javnosti da zna ima Ministarstvo pravde – 81 žalba na 234 zahteva, dok je MUP postupao po više od 3.000 zahteva, Ministarstvo finansija po 778 i Ministarstvo odbrane po 486.

U izveštaju je navedeno i da je nezavisno od visokog procenta uspešnih intervencija Poverenika (oko 95%), zabrinjavajuć visok broj žalbi koje je poverenik primio.

“Ilustracije radi, tokom 2015. u SAD je po njihovom Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, protiv njihove savezne administracije, zaštita prava tražena u 498 slučajeva, a u Srbiji je Povereniku, samo protiv republičke administracije, podneta 1.841 žalba”, dodao je Šabić.

U 2015. je Poverenik imao 9.012 predmeta, što je za oko 3% više u poređenju sa 2014. ili za 17,5% više nego u 2013. godini.

“Taj trend je dobar kao potvrda rasta poverenja građana u instituciju poverenika, ali istovremeno izvesno predstavlja i potvrdu velikog broja problema u ostvarivanju prava”, ocenio je Poverenik.

Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs