Vlada Republike Srbije
Strategija za stvaranje podsticajnog okruženja civilnog društva trebalo bi da bude gotova početkom 2015. godine, rekla je 29. maja direktorka Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Ivana Ćirković. Pored Albanije, Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema takav strateški dokument koji treba da definiše institucionalni i zakonodavni okvir u toj oblasti. Na skupu o civilnom društvu u Srbiji upozoreno je da postoji realna opasnost “odumiranja” civilnog društva, kao što se to dogodilo u većini zemalja koje su nedavno postale članice EU. Kao jedno od rešenja za spas nevladinog sektora predloženo je usmeravanje civilnog društva na monitoring i evaluaciju javnih politika.
“Očekujem da će Strategija biti gotova u prvom kvartalu 2015. godine, trebalo je do kraja ove godine, ali zbog katastrofalne situacije sa poplavama, verujem da će se odložiti za početak naredne godine”, rekla je Ivana Ćirković na skupu “Praćenje i evaluacija javnih politika u Srbiju kroz podršku civilnog društva”.
Ona je kazala da je u toku formiranje radne grupe u koju će činiti organi državne uprave i dodala da je do sada definisan okvir Strategije.
Ivana Ćirković je kazala da će se Strategijom precizno definisati institucionalni i zakonodavni okvir civilnog društva i rešiti brojna pitanja, kao što je transparentno finasiranje nevladinog sektora.
“Definisaće se čitav set mera za stvaranje podsticajnog okruženja, dakle institucije, mi smo ti koji smo nosioci izmena regulative, gde se civilno društvo uključuje u donošenje odluka, što je do sada bilo neuređeno i nesistematizovano,” kazala je ona.
Direktorka Kancelarije ocenila je i da su nevladine organizacije izuzetno važne kada je u pitanju kontrola i evaluacija javnih politika, što je bila tema skupa u Beogradu.
“Njihova uloga je u tom procesu javko važna, jer suštinska uloga civilnog sektora je da prate rad vlade, da prate primenu politike i izveštavaju o nedostacima”, kazala je ona.
Organizatori skupa su Centar za evropske politike (CEP) i Fondacija za razvoj ekonomske politike (FREN), koji su pre šest meseci započeli istraživanje na temu uloge i kapaciteta civilnog sektora u kontroli i vrednovanju javnih politika.
“Mi smo sada na pola istraživanja, uradili smo kompartivne studije u Finskoj, Litvaniji i Evropskoj uniji, kao posebnom regionu. I naš utisak je da nove države članice nisu adekvatno iskoristile da mogućnost da uključe civilno društvo u te procese”, kazala je Milena Lazarević iz CIP-a.
Ona je upozorila i da postoji realna opasnost “odumiranja” civilnog društva u Srbiji, kao što se to dogodilo u većini zemalja koje su nedavno postale članice EU.
“Polako izlaze donatori iz Srbije, polako EU postaje jedini donator i sve je uži dijapazon i opseg delovanja civilnog društva. To se dogodilo zemljama, novim članicama, gde se veliki broj nevladinih organizacija ugasaio,” rekla je Milena Lazarević.
Kao jedno od rešenja za spas nevladinog sektora, prema njenim rečima je i transformacija civilnog društva ka monitoringu i evaluaciji javnih politika.
“Strukturni fondovi EU i država će se pojaviti kao jedan bitan potencijalni finasijeri kroz naručivanje evaluacija i tu se sada postavlja pitanje da li ćemo mi dozvoliti da ulaze strane kompanije, strane revizorske kuće i da oni zauzmemo to tržište ili ćemo mi stvarati ekspertize, pa makar deo civilnog društva prerastao u konsultantski sektor”, rekla je Milena Lazarević.
Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar