Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Srbija je dobila akreditaciju za decentralizovani sistem upravljanja pretpristupnim fondovima EU – IPA, što u praksi znači da će institucije Srbije biti zadužene za tendere i druge procedure za trošenje novca. To će, kako je rečeno 8. aprila na okruglom stolu o državnim kapacitetima za korišćenje fondova, dodatno produbiti problem nedostatka stručnjaka za upravljanje fondovima i menadžera projekata u državnoj upravi. Šefica pregovaračkog tima za pristupanje EU Tanja Miščević rekla je da je ključ u stalnom učenju  i usavršavanju.

“Ovo je zanat koji se teško nauči, ali koji je jedan od najvažnijih zanata u evropskom integracijama”, istakla je Miščević na skupu u Privrednoj komori Beograda, na kojem je istaknuto da su kapaciteti važni ne samo za korišćenje evropskih fondova, već i svih drugih sredstava koji su Srbiji na raspolaganju, da bi se postigao što veći napredak.

U ovom trenutku nema dovoljno ljudi koji znaju da naprave dobar projekat za finansiranje iz pretpristupnih fondova EU ili drugih fondova, na engleskom jeziku i uz jasan budžetski plan i ciljeve, ocena je Miščevićeve. Ona je istakla da je stručnost potrebna na svim nivoima države i institucija.

“Proces programiranja je za nas jako važan. Programiramo kako ćemo standarde da unesemo u domaće pravo i praksu i da oni postanu naša pravo i standard. Reciklaža otpada je jedan od standarda i taj standard uvodi lokalna samouprava. Kako to da učini ako ne zna šta smo se dogovorili i kako da koristi ta sredstva?”, upitala je ona.

Miščević je istakla da su, iako ima propusta, strukture u Vladi Srbije u velikoj meri spremne za dobro korišćenje fondova i to je ilustrovala podatkom da je iskorišćenost IPA fondova 95%. Istakla je da je, pored toga, Srbija uspevala dobro da koristi i fonove iz određenih evropskih programa, poput Okvirnog programa 7 za istraživanje (FP7), koji je prvenstveno namenjen zemljama članicama.

Srbija je od 2007. do 2013. na raspolaganju imala IPA fondove, čijim upravljanjem je rukovodila Evropska komisija. Sa sticanjem statusa kandidata Srbija je dobila pravo da akredituje sistem za takozvano decentralizovano odnosno samostalno raspolaganje tim sredstvima. To će Srbiji, kratkoročno gledano, možda zadati izvesne glavobolje, ali će otvoriti i nove mogućnosti za trošenje novca, a i pripremiće državne strukture za korišćenje novca iz evropskog budžeta za period kada pristupi EU.

Rok za uvođenje decentralizovanog sistema pomeran je više puta. Da je to konačno učinjeno objavila je Milena Radomirović iz Kancelarije za evropske integracije, rekavši da će to značiti i dodatan posao za administraciju.

“To je izazov koji nam predstoji i na to treba da budu dodatni kapaciteti usmereni”, izjavila je ona.

Prema rečima Radomirovićeve, ključni problem za uspešno korišćenje fondova biti da se zadrže ljudi koji su stručni za korišćenje fondova. Za to će, kako je ocenila, biti potrebno razviti politiku zadržavanja i motivisanja zaposlenih.

Sektorski pristup

Pored toga, u narednih nekoliko godina veliki posao će biti da se pređe na strateško planiranje projekata, navela je ona.

Novi pretpristupni instrument IPA 2 predviđa sektorski pristup, što znači da će se bolje meriti rezultati i tražiti jasnije planiranje napretka koji projekti donose u određenom sektoru. Takav pristup, kako je navela Radomirović, podržavaju ne samo u EU u okviru IPA 2, već i cela donatorska zajednica oko tog instrumenta pomoći.

Srbija se, po rečima Radomirovićeve, za takav pristup priprema od kada je počeo postepeno da se uvodi u finansiranje evropskim novcem.  Kako je navela, napravljen je programski dokument o prioritetima za pomoć od 2014. do 2017, sa smernicama do 2020, što znači da se Srbija u planiranju uskladila sa evropskim rokovima. Pripremljena je i metodologija programskog budžetiranja, što bi trebalo da omogući transparentnije trošenje novca, jasniji pregled sredstava, i pre svega da jasnije poveže stratesko planiranje sa rashodima. Svi budžetski korisnici imaju obavezu od 2015. da na taj način planiraju budžet, navela je ona.

Priprema se i uredba o prioritizaciji i ocenjivanju kapitalnih projekata, što bi prema njenim rečima garantovalo da ne može da se “predlaže bilo šta”.

“U narednih 3-5 godine čeka nas dosta posla, eefekte možemo da očekujemo tada”, navela je Radomirović.

Direktor Uprave za digitalnu agendu Dušan Stojanović rekao je da Srbija, pored oko 200 milliona evra godišnje iz IPA fondova, ima na raspolaganju oko 800 miliona evra različitih sredstava, donacija i zajmova.

On je rekao da je Srbija između 2009. i 2013. platila 22 miliona evra za nepovlačenje zajmova, što pokazuje da je potrebno poboljšati sve faze upravljanje projektima, kao i ljudske resurse koji se time bave.

Na okruglom stolu su učestvovala ministarstva i državne institucije, predstavnici privatnog sektora, kao i udruženja za upravljanje projektima PMI ogranak Srbija i Jupma (Yupma).

Napisao: S.V., preuzeto sa www.euractiv.rs