Osnovni pokazatelj za praćenje sprovođenja strategije Evropa 2020 u domenu socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva je pokazatelj AROPE. Kao novi i prošireni primarni pokazatelj siromaštva i socijalne isključenosti, formulisan je 2010. godine sa ciljem da se statistički izmere nematerijalni aspekti siromaštva i isključenosti sa tržišta rada kako bi se što bolje sagledao multidimenzionalni aspekt siromaštva i socijalne isključenosti uz postojanje indicija i da je ovaj pokazatelj produkt političkog kompromisa[1].
Ovaj pokazatelj predstavlja kombinaciju tri indikatora – stope rizika siromaštva, stope izrazite materijalne deprivacije i stope veoma niskog intenziteta rada, koji oskudicu i životni standard mere na osnovu tri kriterijuma: dohotka, nemonetarnih ishoda i zaposlenosti/rada.
Taj pokazatelj, pod nazivom „populacija pod rizikom siromaštva ili socijalne isključenosti“, prikazuje deo populacije koji je:
- U riziku siromaštva posle socijalnih transfera (lica čiji je ekvivalentni dohodak manji od 60% medijane ekvivalentnog dohotka), i/ili
- Izrazito materijalno depriviran (lica koja zbog nedostatka finansijskih sredstava ne mogu da priušte najmanje četiri od sledećih devet stavki materijalne deprivacije domaćinstva: 1) adekvatno zagrevanje stana; 2) nedelju dana odmora bar jednom godišnje; 3) meso ili ribu u obroku svakog drugog dana; 4) neočekivani trošak; 5) kašnjenje sa plaćanjem rente, rate kredita ili komunalnih usluga; 6) telefon; 7) televizor u boji; 8) mašinu za pranje veša; 9) automobil), i/ili
- U domaćinstvima sa nultim ili veoma niskim radnim intenzitetom (odrasli rade manje od 20% od ukupnog broja meseci u kojima su mogli da rade tokom referentnog perioda).
Budući da ovaj pokazatelj predstavlja uniju tri različita faktora rizika, moguće je izračunati i različite „kombinacije rizika“.
Iako je naizgled stanovništvo koje je izloženo svim trima faktorima rizika (presek tri skupa) najugroženije, treba imati u vidu da zbog definicije niskog intenziteta rada u preseku ne mogu da se nađu stariji od 60 godina[2], čak i kada su bez dohotka i izrazito materijalno deprivirani. Po prirodi stvari u preseku je praktično veoma mali udeo i zaposlenih i samozaposlenih, kao i članova njihovih domaćinstava. Za bolje razumevanje problema višestruke ugroženosti pojedini autori predlažu praćenje konzistentnog siromaštva, odnosno populacije koja je istovremeno u riziku siromaštva i izrazito materijalno deprivirana.
Prema podacima istraživanja SILC (2019), 31,7% stanovništva Republike Srbije (2,19 miliona) izloženo je riziku siromaštva ili socijalnoj isključenosti. Ta vrednost je znatno veća od vrednosti proseka 28 zemalja EU (21,4%), međutim veće vrednosti pomenutog indikatora zabeležene su u Bugarskoj, Albaniji, Severnoj Makedoniji i Turskoj.[3].
Posmatrano prema faktorima rizika, ukupno 23,2,% (1,60 miliona) stanovništva Republike Srbije je u riziku od siromaštva, 14,6% (1,01 miliona) je izrazito materijalno deprivirano i 11,9% živi u domaćinstvima sa niskim intenzitetom rada (823 hiljade).
Približno 40% stanovništva, koje je izloženo riziku siromaštva ili socijalnoj isključenosti, suočeno je sa kombinacijom dva ili tri faktora rizika, tj. nalazi se u preseku dva ili tri skupa. Najmanje je preklapanje između skupova koji se odnose na nizak intenzitet rada i izrazitu materijalnu deprivaciju.
Formiranje stope rizika siromaštva ili socijalne isključenosti u Republici Srbiji, 2019. godina, %
Napomena – Referentni period za prikupljene podatke koji se odnose:
– na prihode je 12 meseci u prethodnoj kalendarskoj godini – 2018. godina,
– na materijalnu depriviranost je trenutak anketiranja – 2019. godina
Lica izložena riziku od siromaštva ili socijalnoj isključenosti
(grafikon levo: udeo u ukupnoj populaciji, grafikon desno: izraženo u milionima lica).
SILC 2013. | SILC 2014. | SILC 2015. | SILC 2016. | SILC 2017. | SILC 2018. | SILC 2019. | ||
Rizik od siromaštva | % | 24,5 | 25,6 | 26,8 | 25,9 | 25,6 | 24,3 | 23,2 |
hiljade | 1.750 | 1.778 | 1.895 | 1.820 | 1.795 | 1.690 | 1.604 | |
Izrazita materijalna deprivacija | % | 26,9 | 26,4 | 24,0 | 19,5 | 17,4 | 16,0 | 14,6 |
hiljade | 1.922 | 1.873 | 1.701 | 1.374 | 1.221 | 1.107 | 1.010 | |
Nizak intezitet rada | % | 13,7 | 15,1 | 15,6 | 15,7 | 14,5 | 13,4 | 11,9 |
hiljade | 975 | 1.084 | 1.106 | 1.104 | 1.014 | 902 | 823 | |
Presek Stope rizika od siromaštva i izrazite materijalne deprivacij | % | 6,7 | 6,2 | 6,2 | 5,1 | 4,9 | 4,7 | 4,3 |
hiljade | 482 | 439 | 438 | 358 | 344 | 326 | 299 | |
Presek stope rizika od siromaštva i niskog inteziteta rada | % | 2,8 | 3,4 | 4,8 | 5,3 | 5,7 | 5,5 | 4,1 |
hiljade | 199 | 244 | 340 | 373 | 399 | 382 | 284 | |
Presek Izrazite materijalne deprivacije i niskog inteziteta rada | % | 1,7 | 2,2 | 1,5 | 1,0 | 0,9 | 0,5 | 0,5 |
hiljade | 122 | 159 | 104 | 70 | 61 | 33 | 38 | |
Presek sva tri skupa | % | 5,9 | 6,0 | 6,1 | 5,6 | 4,7 | 4,1 | 4,5 |
hiljade | 419 | 428 | 432 | 394 | 331 | 284 | 310 |
Izvor: Eurostat
Više videti u sledećim publikacijama:
- Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji za period 2014-2017. godine
- Drugi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva
- Merenje siromaštva – teorijski koncepti, stanje i preporuke za Republiku Srbiju
- Praćenje socijalne uključenosti u Republici Srbiji – Treće dopunjeno izdanje (zbirna publikacija)
- Podaci o AROPE za EU i Srbiju dostupni su na adresi ec.europa.eu
—————