Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Предузетне, удружене и успешне жене Ражња

Објављено 27.05.2021.

Danijela Gagić - RažanjkeДанијела Гагић живи у селу Мађере, надомак Ражња, варошице у југоисточној Србији, и са својих 45 година стекла је искуство живота на селу и обављања сеоских послова. Укључена је у мрежу „Етно конац“ из Ражња, основану у фебруару 2010. године, као огранак кровне асоцијације „Етно мрежа“ која окупља произвођачице рукотворина из целе Србије, организоване у занатска удружења и задруге, а које израђују аутентичне рукотворине применом традиционалних техника.

Данијела са осталим вредним женама из свог краја ради оно што највише воли – ручне радове и припрему хране за разне манифестације и такмичења. Међу њеним производима посебно су препознатљиви ловачка салата и слатко од шљива. Ловачка салата је помало специфичног укуса, слаткаста, а слана у исто време. Због сецканих састојака који се у њој налазе, салата подсећа на тзв. пинђур. За слатко од шљива користи шљиву стенлеј, због њене чврстине и месног дела кога има у себи.

Пре годину дана, Данијела је своје кулинарске вештине удружила са групом жена из Ражња и основала Женску пољопривредно социјалну задругу „Ражањке“, која полако, али сигурно крчи свој пут на тржишту Србије. Задругу су основале власнице пољопривредних газдинстава, вредне и спремне да своја знања искористе како би своје производе успешно пласирале на тржиште.

Задруга као свој бренд има црепуљу, посуду од глине, која се на многим изложбама показала као веома успешан производ. Бренд задруге је припрема старинских јела према старим рецептурама, а која се припремају у црепуљама. Чланице задруге „Ражањке“ у сарадњи са осталим удружењима са територије Ражња активно раде на промоцији традиционалних јела из црепуље, како би уз економско оснаживање жена и допринос економском развоју овог подручја, допринеле и очувању традиције и културе свог краја. Израђена је двојезична брошура, на српском и енглеском језику, као и књига са рецептима, која ће се са упутством за употребу наћи уз сваку црепуљу у продаји.

Danijela Petrović - RažanjkeДанијела Петровић је задругарка из села Рујиште код Ражња. Као једна од пет, она такође управља задругом у којој све задругарке имају једнако право гласа по принципу „једна задругарка – један глас“ у скупштини задруге. Она је завршила средњу трговачку школу у Крагујевцу у трајању од три године, има двоје деце и запослена је у трговини 15 година. У оквиру свог пољопривредног домаћинства бави се производњом меда, управља и одржава колоније пчела које производе мед, пчелињи восак, матични млеч, цветни прах (полен), прополис, уз могућност опрашивања. У плану рада задруге задужена је за едукацију жена са територије општине Ражањ, заинтересованих да савладају занат израде црепуља.

Када је 2006. године почела да се бави пчеларством на свом сеоском имању, у почетку се плашила, али не пчела, већ осећаја незнања о пчеларству. Када се рој пчела доселио у стару кошницу њеног оца, схватила је да је тај рој нека врста дара и да треба у ствари да крене тиме да се бави.

Danijela Petrović - RažanjkeУ почетку је учила од старијег пчелара, који је био њен наставник у основној школи. Он јој је  помагао у првим корацима. У кратком периоду је савладала вештине и кренула сама да роји пчеле.

У почетку је мислила да ће на двадесетак кошница стати и да је то за њене могућности довољно.

Говорили су јој да је пчеларство углавном посао за мушкарце, али она сматра да не постоје мушки и женски послови, као и да су за успех у послу кључни љубав и упорност.

Сада има 77 друштава и каже да је превазишла саму себе, те да успева да се о свима њима подједнако брине и стара.

Пчеларство је њен хоби, љубав, али и исплатив посао у којем заиста ужива. То је физички изузетно захтеван посао и тражи много посвећености. Стога је било много изазова при усклађивању пословних и кућних послова. Данас има подршку целе породице у обављању свих послова.

***

Ова успешна прича настала је у оквиру пројекта „Подршка развоју иновативних модела за социјално укључивање – Јаке жене“, који спроводи Општина Ражањ у сарадњи са удружењима грађана „Етно конац“ и „Сунчев зрак“, и са Туристичком организацијом општине Ражањ у оквиру Програма локалних иницијатива за социјално укључивање и смањење сиромаштва – Подршка развоју иновативних модела за социјално укључивање LIP 2, којим координира Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (SIPRU) уз подршку Владе Швајцарске.

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]