Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Земље чланице Европске уније 16. јуна нису успеле да се договоре око хитног плана распоређивања хиљада избеглица које прелазе Средоземље, док је на француско-италијанској граници полиција у пуној опреми за сузбијање демонстрација насилно удаљила десетине имиграната. Камен спотицања у ЕУ је предлог да систем расподеле избеглица буде обавезујући за чланице. Истовремено, македонска влада је усвојила 16. јуна измене закона о азилу којим је предвиђено увођење рока од 72 сата током кога нерегуларни мигранти треба да поднесу захтев за азил у Македонији или да напусте земљу.

Око 100.000 имиграната ушло је у Европу од почетка ове године до сада, а око 2.000 је страдало или се води као нестало у опасним покушајима да стигну до копна. Највећи број избеглица стиже у Италију и Грчку, а очекује се да ће их много више стићи у летњем периоду од јуна до септембра.

На састанку у Луксембургу министри унутрашњих послова Уније нису се сложили око тога како 40.000 нових избеглица који стижу у Италију и Грчку треба расподелити равноправно између чланица ЕУ да би се смањио терет за те две земље.

“Постоји неслагање око овог питања. Нема заједничког става око тога да ли треба да буде добровољно или обавезно”, рекао је после састанка летонски министар унутрашњих послова Рихардс Козловскис чија земља је до краја јуна председавајућа Унијом.

Ранији планови да се добровољно прихватају имигранти показали су се недовољним, док садашњи план да се правно обавежу земље ЕУ да приме одређен број избеглица није наишао на одобрење већине. Само 10 од 28 земаља подржава тај предлог, а чак и оне које га прихватају хоће да промене начин како се квоте израчунавају.

“Знамо да постоји значајан отпор неких земаља чланица према обавезујућој мери”, рекла је немачка канцеларка Ангела Меркел у Берлину.

Хитан план за смештај имиграната направљен је после несреће у Средоземљу у априлу када се 800 имиграната утопило у покушају да стигну до Италије.

На састанку у Луксембургу нису предложене никакве алтернативне мере, рекли су званичници.

Лидери ЕУ ће разговарати о том плану када се састану у Бриселу 25. и 26. јуна, а министри унутрашњих послова ће о тој теми поново разговарати на њиховом састанку у јулу.

“Релокација може да делује само ако све земље чланице учествују. Само са обавезујућим системом осигураћемо да земље чланице преузму свој део одговорности”, рекао је комесар ЕУ за миграције Димитрис Аврамопулос.

Раније 16. јуна полиција у Вентимиљи, на граници Италије и Француске, насилно је склонила је неколико десетина афричких имиграната који су камповали ту данима у нади да ће моћи да наставе пут у Француску. Неки имигранти су протестовали и хватали се за саобраћајне знаке, а неке су морали да носе, хватајући их за руке и за ноге.Полиција није дирала оне имигранте који су се распоредили по стенама уз море.

Италијански министар унутрашњи послова Анђелино Алфано рекао је да је сцена у Вентимиљи ударац у око за оне који не желе да виде.

Његов француски колега Бернар Казнев је демантовао да је Француска затворила границу код Вентимиље. “Када имигранти прелазе границе и установи се да су прво стигли у Италију онда је нормално да се врате у Италију”, рекао је Казнев у Луксембургу.

У Грчкој су стотине сиријских и ирачких избеглица, укључујући жене и децу, протестовали 16. јуна на источном острву Лезбосу, тражећи боље услове живота и брже процесуирање њихових захтева за азил. Они су такође тражили да буду одвојено смештени од авганистанских избеглица, после туче која је избила у једном од кампова на острву.

Лезбос је најоптерећеније острво приливом имиграната са Блиског истока, Азије и Африке који прелазе из Турске до оближњих грчких острва. Преко 50.000 имиграната стигло је у Грчку ове године.

Македонија мења проприсе о азилу

Македонска влада усвојила је 16. јуна у Скопљу измене и допуне закона о азилу како би зауставила талас илегалних имиграната који долазе на хиљаде у Македонију у нади да стигну до неке земље Европске уније. “Те промене ће омогућити боље решавање проблема илегалне имиграције с којом се суочава Македонија”, наводи се у саопштењу владе у Скопљу.

Те амандмане ће размотрити парламент почетком наредне недеље, али ће њихово усвајање бити само формалност јер влада премијера Николе Груевског и његових савезника има већину у македонској скупштини.

Према тим променама закона, илегални имигранти ће имати рок од 72 сата да поднесу захтев за азил у Македонији или да напусте земљу.

“Странац који улази у нашу територију ће моћи пред полицајцем, усмено или у писаној форми да поднесе захтев за азил на самом граничном прелазу”, изјавио је Франс пресу портпарол владе Александар Гиоргијев.

Мигранти ће моћи да користе јавни превоз, укључујући возове, аутобусе или такси, који македонска влада није до сада дозвољавала. Због тога су многи мигранти пешице или бициклом прелазили пут од 200 километара до границе са Србијом, одакле покушавају да уђу у неку земљу, чланицу Европске уније – Бугарску, Румунију, Хрватску или Мађарску.

Мађарски премијер Виктор Орбан недавно је упозорио да би Мађарска могла да потпуно затвори своју границу према Србији, због таласа избеглица који је са 2.000 људи 2012. године, сада скочио на 54.000. Власти у Будимпешти су навеле да 95% имиграната прелази границу са Србијом.

Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs