Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Zemlje članice Evropske unije 16. juna nisu uspele da se dogovore oko hitnog plana raspoređivanja hiljada izbeglica koje prelaze Sredozemlje, dok je na francusko-italijanskoj granici policija u punoj opremi za suzbijanje demonstracija nasilno udaljila desetine imigranata. Kamen spoticanja u EU je predlog da sistem raspodele izbeglica bude obavezujući za članice. Istovremeno, makedonska vlada je usvojila 16. juna izmene zakona o azilu kojim je predviđeno uvođenje roka od 72 sata tokom koga neregularni migranti treba da podnesu zahtev za azil u Makedoniji ili da napuste zemlju.

Oko 100.000 imigranata ušlo je u Evropu od početka ove godine do sada, a oko 2.000 je stradalo ili se vodi kao nestalo u opasnim pokušajima da stignu do kopna. Najveći broj izbeglica stiže u Italiju i Grčku, a očekuje se da će ih mnogo više stići u letnjem periodu od juna do septembra.

Na sastanku u Luksemburgu ministri unutrašnjih poslova Unije nisu se složili oko toga kako 40.000 novih izbeglica koji stižu u Italiju i Grčku treba raspodeliti ravnopravno između članica EU da bi se smanjio teret za te dve zemlje.

“Postoji neslaganje oko ovog pitanja. Nema zajedničkog stava oko toga da li treba da bude dobrovoljno ili obavezno”, rekao je posle sastanka letonski ministar unutrašnjih poslova Rihards Kozlovskis čija zemlja je do kraja juna predsedavajuća Unijom.

Raniji planovi da se dobrovoljno prihvataju imigranti pokazali su se nedovoljnim, dok sadašnji plan da se pravno obavežu zemlje EU da prime određen broj izbeglica nije naišao na odobrenje većine. Samo 10 od 28 zemalja podržava taj predlog, a čak i one koje ga prihvataju hoće da promene način kako se kvote izračunavaju.

“Znamo da postoji značajan otpor nekih zemalja članica prema obavezujućoj meri”, rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel u Berlinu.

Hitan plan za smeštaj imigranata napravljen je posle nesreće u Sredozemlju u aprilu kada se 800 imigranata utopilo u pokušaju da stignu do Italije.

Na sastanku u Luksemburgu nisu predložene nikakve alternativne mere, rekli su zvaničnici.

Lideri EU će razgovarati o tom planu kada se sastanu u Briselu 25. i 26. juna, a ministri unutrašnjih poslova će o toj temi ponovo razgovarati na njihovom sastanku u julu.

“Relokacija može da deluje samo ako sve zemlje članice učestvuju. Samo sa obavezujućim sistemom osiguraćemo da zemlje članice preuzmu svoj deo odgovornosti”, rekao je komesar EU za migracije Dimitris Avramopulos.

Ranije 16. juna policija u Ventimilji, na granici Italije i Francuske, nasilno je sklonila je nekoliko desetina afričkih imigranata koji su kampovali tu danima u nadi da će moći da nastave put u Francusku. Neki imigranti su protestovali i hvatali se za saobraćajne znake, a neke su morali da nose, hvatajući ih za ruke i za noge.Policija nije dirala one imigrante koji su se rasporedili po stenama uz more.

Italijanski ministar unutrašnji poslova Anđelino Alfano rekao je da je scena u Ventimilji udarac u oko za one koji ne žele da vide.

Njegov francuski kolega Bernar Kaznev je demantovao da je Francuska zatvorila granicu kod Ventimilje. “Kada imigranti prelaze granice i ustanovi se da su prvo stigli u Italiju onda je normalno da se vrate u Italiju”, rekao je Kaznev u Luksemburgu.

U Grčkoj su stotine sirijskih i iračkih izbeglica, uključujući žene i decu, protestovali 16. juna na istočnom ostrvu Lezbosu, tražeći bolje uslove života i brže procesuiranje njihovih zahteva za azil. Oni su takođe tražili da budu odvojeno smešteni od avganistanskih izbeglica, posle tuče koja je izbila u jednom od kampova na ostrvu.

Lezbos je najopterećenije ostrvo prilivom imigranata sa Bliskog istoka, Azije i Afrike koji prelaze iz Turske do obližnjih grčkih ostrva. Preko 50.000 imigranata stiglo je u Grčku ove godine.

Makedonija menja proprise o azilu

Makedonska vlada usvojila je 16. juna u Skoplju izmene i dopune zakona o azilu kako bi zaustavila talas ilegalnih imigranata koji dolaze na hiljade u Makedoniju u nadi da stignu do neke zemlje Evropske unije. “Te promene će omogućiti bolje rešavanje problema ilegalne imigracije s kojom se suočava Makedonija”, navodi se u saopštenju vlade u Skoplju.

Te amandmane će razmotriti parlament početkom naredne nedelje, ali će njihovo usvajanje biti samo formalnost jer vlada premijera Nikole Gruevskog i njegovih saveznika ima većinu u makedonskoj skupštini.

Prema tim promenama zakona, ilegalni imigranti će imati rok od 72 sata da podnesu zahtev za azil u Makedoniji ili da napuste zemlju.

“Stranac koji ulazi u našu teritoriju će moći pred policajcem, usmeno ili u pisanoj formi da podnese zahtev za azil na samom graničnom prelazu”, izjavio je Frans presu portparol vlade Aleksandar Giorgijev.

Migranti će moći da koriste javni prevoz, uključujući vozove, autobuse ili taksi, koji makedonska vlada nije do sada dozvoljavala. Zbog toga su mnogi migranti pešice ili biciklom prelazili put od 200 kilometara do granice sa Srbijom, odakle pokušavaju da uđu u neku zemlju, članicu Evropske unije – Bugarsku, Rumuniju, Hrvatsku ili Mađarsku.

Mađarski premijer Viktor Orban nedavno je upozorio da bi Mađarska mogla da potpuno zatvori svoju granicu prema Srbiji, zbog talasa izbeglica koji je sa 2.000 ljudi 2012. godine, sada skočio na 54.000. Vlasti u Budimpešti su navele da 95% imigranata prelazi granicu sa Srbijom.

Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs