Грађани Србије мање задовољни својим животом него становници ЕУ, али оптимистичнији у вези са будућношћу : Инклузија

sun_clouds Европска фондација за побољшање услова живота и рада (Eurofound) објавила је студију “Квалитет живота у земљама проширења – Треће испитивање квалитета живота у Европи: Србија”. Овај документ је један у серији докумената о земљама проширења ЕУ које су обухваћене Испитивањем квалитета живота у Европи (Хрватска, Бивша Југословенска Република Македонија, Исланд, Косово*, Црна Гора, Србија, Турска), а истраживање се бавило питањима попут субјективног благостања, здравља и менталног благостања, животног стандарда, равнотеже између посла и приватног живота, партиципације и искључености итд.

Из Студије издвајамо неке од најзанимљивијих истраживачких закључака:

Један од начина да се измери напредак неког друштва, јесте да се оцени субјективно благостање његових грађана, као додатак уобичајеним економским информацијама, попут бруто домаћег производа (БДП). У овом извештају проучавају се три мере субјективног благостања: задовољство животом, срећа и оптимизам. У просеку, људи у Србији оцењују задовољство својим животом са 6.3 на скали од 1 до 10. То је далеко испод просека од 7.1 у ЕУ27, где степен задовољства животом варира од 5.5 у Бугарској до 8.4 у Данској.

Извештај о Испитивању квалитета живота у Европи показује да су здравље, приходи, незапосленост и узраст најтешње повезани са субјективним благостањем. Анализа података указује и на сличну повезаност у Србији, иако је незапосленост мање снажан показатељ него у ЕУ27.

Као и у већини земаља, људи у Србији уопштено слабије оцењују задовољство својим животом него срећу. Истраживања указују на то да људи, нарочито у земљама у којима је незадовољство животом велико, успевају да компензују незадовољство квалитетом породичних односа и личних прилагођавања. У Србији, задовољство породичним животом (8.0) мало је веће него у ЕУ27 (7.8).

У Србији 60% становништва је оптимистично у вези с будућношћу, што је изнад просека у ЕУ27 од 52%.

У просеку, задовољство грађана Србије својим здрављем је 7.4 на скали од 1 до 10. То је слично просеку за ЕУ27 (7.3), а након Хрватске, Србија има најнижи степен задовољства сопственим здрављем од свих седам земаља које нису чланице ЕУ, а анкетиране су за потребе Испитивања квалитета живота у Европи. Поређење степена задовољства здрављем између различитих старосних категорија истиче важност старости – задовољство здрављем се смањује са 9.3 међу младима узраста 18-24 године на 5.0 међу испитаницима старијим од 65 година.

Са оценом од 5.3, Србија је на претпоследњем месту по задовољству животним стандардом од све 34 анкетиране земље. Индекс беде, мера која даје општи преглед сабирајући стопу незапослености и стопу инфлације, налази се међу највишим у све 34 анкетиране земље и износи 30.3.

Ђини коефицијент је мера неједнакости прихода. Према званичној националној статистици, он је 2009. године био 29.5, стаљвајући Србију у близину Шведске, Исланда и Кипра према том индексу (Еуростат, 2013). Завод за статистику Србије је известио да је у 2009. години 17% становништва живело на ивици сиромаштва, што је бројка слична оној у Италији, Португалу, Летонији и Естонији. Међутим, око 31% становника Србије има тешкоће да састави крај с крајем, што према овом показатељу сврстава Србију у доњу трећину анкетираних земаља. Онима старости 50-64 је најтеже кад је реч о састављању краја с крајем. Тешкоће у састављању краја с крајем се најређе јављају код најмлађих група (18-39 година). Ипак, оне су код њих веће него код већине становништва исте старосне групе у остатку Европе.

Усклађивање посла с приватним животом важно је за квалитет живота, као и за повећање броја прилика да више људи ради и за постизање родне равноправности. Током истраживања запосленима је постављено питање да ли имају проблема у испуњавању породичних обавеза или кућних послова зато што им посао одузима превише времена или зато што су сувише уморни после посла, као и да ли им је тешко да се концентришу на послу због породичних обавеза. Србија има највећи проценат становништва које доживљава сукоб на релацији посао-приватни живот (80%) од свих земаља у којима је испитивање извршено.

У Србији, попут осталих земаља проширења (осим Исланда), постоји релативно велики проценат радно способних жена, 49%, које нису део радне снаге. Међутим, више од половине њих (57%) би желеле да имају плаћени посао ако би слободно могле да бирају своје радно време. Те две бројке указују на то да у земљи постоји потенцијал за повећање стопе учешћа на тржишту рада развијањем уравнотежене организације посла. То би такође могло да послужи и у сврхе постизања веће равноправности полова у смислу пословних и породичних обавеза.

Поверење у друге људе сматра се кључним показатељем социјалног капитала. Укупно гледано, у Србији, степен општег поверења у људе налази се на позицији 4.6 на скали од 1 до 10. Кад се то упореди с резултатима ЕУ27 (у просеку 5.1), види се да 17 земаља чланица ЕУ имају виши степен поверења у људе од Србије.

Више информација потражите у документу “Квалитет живота у земљама проширења – Треће испитивање квалитета живота у Европи: Србија”