Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Evropska fondacija za poboljšanje uslova života i rada (Eurofound) objavila je studiju “Kvalitet života u zemljama proširenja – Treće ispitivanje kvaliteta života u Evropi: Srbija”. Ovaj dokument je jedan u seriji dokumenata o zemljama proširenja EU koje su obuhvaćene Ispitivanjem kvaliteta života u Evropi (Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Island, Kosovo*, Crna Gora, Srbija, Turska), a istraživanje se bavilo pitanjima poput subjektivnog blagostanja, zdravlja i mentalnog blagostanja, životnog standarda, ravnoteže između posla i privatnog života, participacije i isključenosti itd.

Iz Studije izdvajamo neke od najzanimljivijih istraživačkih zaključaka:

Jedan od načina da se izmeri napredak nekog društva, jeste da se oceni subjektivno blagostanje njegovih građana, kao dodatak uobičajenim ekonomskim informacijama, poput bruto domaćeg proizvoda (BDP). U ovom izveštaju proučavaju se tri mere subjektivnog blagostanja: zadovoljstvo životom, sreća i optimizam. U proseku, ljudi u Srbiji ocenjuju zadovoljstvo svojim životom sa 6.3 na skali od 1 do 10. To je daleko ispod proseka od 7.1 u EU27, gde stepen zadovoljstva životom varira od 5.5 u Bugarskoj do 8.4 u Danskoj.

Izveštaj o Ispitivanju kvaliteta života u Evropi pokazuje da su zdravlje, prihodi, nezaposlenost i uzrast najtešnje povezani sa subjektivnim blagostanjem. Analiza podataka ukazuje i na sličnu povezanost u Srbiji, iako je nezaposlenost manje snažan pokazatelj nego u EU27.

Kao i u većini zemalja, ljudi u Srbiji uopšteno slabije ocenjuju zadovoljstvo svojim životom nego sreću. Istraživanja ukazuju na to da ljudi, naročito u zemljama u kojima je nezadovoljstvo životom veliko, uspevaju da kompenzuju nezadovoljstvo kvalitetom porodičnih odnosa i ličnih prilagođavanja. U Srbiji, zadovoljstvo porodičnim životom (8.0) malo je veće nego u EU27 (7.8).

U Srbiji 60% stanovništva je optimistično u vezi s budućnošću, što je iznad proseka u EU27 od 52%.

U proseku, zadovoljstvo građana Srbije svojim zdravljem je 7.4 na skali od 1 do 10. To je slično proseku za EU27 (7.3), a nakon Hrvatske, Srbija ima najniži stepen zadovoljstva sopstvenim zdravljem od svih sedam zemalja koje nisu članice EU, a anketirane su za potrebe Ispitivanja kvaliteta života u Evropi. Poređenje stepena zadovoljstva zdravljem između različitih starosnih kategorija ističe važnost starosti – zadovoljstvo zdravljem se smanjuje sa 9.3 među mladima uzrasta 18-24 godine na 5.0 među ispitanicima starijim od 65 godina.

Sa ocenom od 5.3, Srbija je na pretposlednjem mestu po zadovoljstvu životnim standardom od sve 34 anketirane zemlje. Indeks bede, mera koja daje opšti pregled sabirajući stopu nezaposlenosti i stopu inflacije, nalazi se među najvišim u sve 34 anketirane zemlje i iznosi 30.3.

Đini koeficijent je mera nejednakosti prihoda. Prema zvaničnoj nacionalnoj statistici, on je 2009. godine bio 29.5, staljvajući Srbiju u blizinu Švedske, Islanda i Kipra prema tom indeksu (Eurostat, 2013). Zavod za statistiku Srbije je izvestio da je u 2009. godini 17% stanovništva živelo na ivici siromaštva, što je brojka slična onoj u Italiji, Portugalu, Letoniji i Estoniji. Međutim, oko 31% stanovnika Srbije ima teškoće da sastavi kraj s krajem, što prema ovom pokazatelju svrstava Srbiju u donju trećinu anketiranih zemalja. Onima starosti 50-64 je najteže kad je reč o sastavljanju kraja s krajem. Teškoće u sastavljanju kraja s krajem se najređe javljaju kod najmlađih grupa (18-39 godina). Ipak, one su kod njih veće nego kod većine stanovništva iste starosne grupe u ostatku Evrope.

Usklađivanje posla s privatnim životom važno je za kvalitet života, kao i za povećanje broja prilika da više ljudi radi i za postizanje rodne ravnopravnosti. Tokom istraživanja zaposlenima je postavljeno pitanje da li imaju problema u ispunjavanju porodičnih obaveza ili kućnih poslova zato što im posao oduzima previše vremena ili zato što su suviše umorni posle posla, kao i da li im je teško da se koncentrišu na poslu zbog porodičnih obaveza. Srbija ima najveći procenat stanovništva koje doživljava sukob na relaciji posao-privatni život (80%) od svih zemalja u kojima je ispitivanje izvršeno.

U Srbiji, poput ostalih zemalja proširenja (osim Islanda), postoji relativno veliki procenat radno sposobnih žena, 49%, koje nisu deo radne snage. Međutim, više od polovine njih (57%) bi želele da imaju plaćeni posao ako bi slobodno mogle da biraju svoje radno vreme. Te dve brojke ukazuju na to da u zemlji postoji potencijal za povećanje stope učešća na tržištu rada razvijanjem uravnotežene organizacije posla. To bi takođe moglo da posluži i u svrhe postizanja veće ravnopravnosti polova u smislu poslovnih i porodičnih obaveza.

Poverenje u druge ljude smatra se ključnim pokazateljem socijalnog kapitala. Ukupno gledano, u Srbiji, stepen opšteg poverenja u ljude nalazi se na poziciji 4.6 na skali od 1 do 10. Kad se to uporedi s rezultatima EU27 (u proseku 5.1), vidi se da 17 zemalja članica EU imaju viši stepen poverenja u ljude od Srbije.

Više informacija potražite u dokumentu “Kvalitet života u zemljama proširenja – Treće ispitivanje kvaliteta života u Evropi: Srbija”