Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

До родне једнакости у свету проћи ће 108 година

Објављено 20.12.2018.

rodna_ravnopravnost_ilustracijaЗа достизање једнакости жена и мушкараца на економском плану биће потребна два века, а за родну равноправност у целини више од 100 година, упозорава се у истраживању Светског економског форума (СЕФ) чији су резултати објављени 18. децембра. У свету су жене најравноправније у нордијским земљама, а Србија на том плану лагано напредује.

Стагнација удела жена на радним местима и пад броја жена у политици, уз већу неједнакост у приступу образовању и здравству, компензовали су унапређења у једнакости плата и повећање броја жена на професионалним позицијама, па је глобални родни јаз 2018. само благо смањен, навео је СЕФ.

Нови глобални извештај о родној равноправности за 2018. указао је на благо сужавање родног јаза, што је добра вест у односу на 2017, када је јаз први пут повећан од 2006, од када организатор форума у Давосу ради то истраживање.

Ограничена унапређења стања, односно смањења родне неједнакости, забележена су у 89 од 144 земље које су обухваћене истраживањем и 2018. и 2017. Иначе, у извештају за 2018. је укупно 149 земаља.

Међутим, мали напредак засенило је погоршање неких индикатора и жене су и даље недовољно заступљене у радној снази и политици. Само 17 земаља на челу државе има жену, а само 18% министара и 24% посланика у свету су жене.

Уколико јаз између жена и мушкараца настави да се смањује овим темпом, биће потребно 108 година за родну равноправност на свим нивоима, а 202 године да би се достигао економски родни паритет, процењују стручњаци Форума.

“Проактивне мере којима се подржавају родна равноправност и социјална инклузија и истовремено одговара на историјске дебалансе кључне су за ‘здравље’ глобалне економије, као и за добробит друштва у целини”, рекао је оснивач и директор Форума Клаус Шваб.

Критеријуми

Индекс родне равноправности рађен је на основу четири критеријума – економске равноправности жена и мушкараца, равноправности у области здравља, у домену образовања и према заступљености жена у политици.

Приступ жена здравству и образовању у 2018. је погоршан у односу на 2017. Такође, жене су у мањој мери биле политички оснажене.

Напредак је регистрован једино по критеријуму економске равноправности, захваљујући смањењу јаза између мушкараца и жена у приходима, као и расту уделу жена на водећим позицијама на глобалном нивоу.

У извештају Форума указује се и на несразмеран утицај аутоматизације на послове које традиционално обављају жене, као и на недостатак друштвене подршке за њихов повратак на тржиште рада.

Истовремено су жене и даље недовољно представљене у обећавајућим секторима дигиталне револуције заснованим на науци, технологији, инжењерингу, математичким вештинама и знању.

“За земље које желе да остану кокурентне и инклузивне родна једнакост мора да буде кључни део планова за национални развој људског капитала”, истиче се у извештају.

Србија напредује

Србија је на 38. месту у свету по индексу родне равноправности након што је 2017. била 40, 2016. године 48, 2015. је била 45. а 2014. на 54. месту, при чему укупан број земаља на листи није сваке године био исти.

По економској равноправности жена и мушкараца Србија је на 76. месту, по равноправности у области здравства је прва, по равноправности у образовању 51. а по политичком оснаживању жена 37.

Од земаља из окружења по индексу родне равноправности боље од Србије су позиционаране Словенија на 11. месту, Бугарска на 18. и Албанија на 34.

Испод Србије на глобалној листи су Хрватска на 59. позицији, Босна и Херцеговина на 62, Македонија на 66. и Црна Гора на 69.

Исланд и даље на врху

Исланд је десету узастопну годину светски шампион у родној равноправности. Према извештају, та земља је уклонила 86% разлика између жена и мушкараца.

У групи водећих су и Норвешка, Шведска и Финска, а после нордијског блока следе Никарагва и Руанда које имају боље перформансе од многих развијених земаља.

САД су склизнуле за два места, на 51. место, пошто је нека мала унапређења, поред осталог по економским приликама, компензовало смањење удела жена на министарским позицијама.

Последњи по родној равноправности у свету је Јемен, на 149. позицији на листи.

Извор: EURACTIV.rs

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]