Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Za dostizanje jednakosti žena i muškaraca na ekonomskom planu biće potrebna dva veka, a za rodnu ravnopravnost u celini više od 100 godina, upozorava se u istraživanju Svetskog ekonomskog foruma (SEF) čiji su rezultati objavljeni 18. decembra. U svetu su žene najravnopravnije u nordijskim zemljama, a Srbija na tom planu lagano napreduje.

Stagnacija udela žena na radnim mestima i pad broja žena u politici, uz veću nejednakost u pristupu obrazovanju i zdravstvu, kompenzovali su unapređenja u jednakosti plata i povećanje broja žena na profesionalnim pozicijama, pa je globalni rodni jaz 2018. samo blago smanjen, naveo je SEF.

Novi globalni izveštaj o rodnoj ravnopravnosti za 2018. ukazao je na blago sužavanje rodnog jaza, što je dobra vest u odnosu na 2017, kada je jaz prvi put povećan od 2006, od kada organizator foruma u Davosu radi to istraživanje.

Ograničena unapređenja stanja, odnosno smanjenja rodne nejednakosti, zabeležena su u 89 od 144 zemlje koje su obuhvaćene istraživanjem i 2018. i 2017. Inače, u izveštaju za 2018. je ukupno 149 zemalja.

Međutim, mali napredak zasenilo je pogoršanje nekih indikatora i žene su i dalje nedovoljno zastupljene u radnoj snazi i politici. Samo 17 zemalja na čelu države ima ženu, a samo 18% ministara i 24% poslanika u svetu su žene.

Ukoliko jaz između žena i muškaraca nastavi da se smanjuje ovim tempom, biće potrebno 108 godina za rodnu ravnopravnost na svim nivoima, a 202 godine da bi se dostigao ekonomski rodni paritet, procenjuju stručnjaci Foruma.

“Proaktivne mere kojima se podržavaju rodna ravnopravnost i socijalna inkluzija i istovremeno odgovara na istorijske debalanse ključne su za ‘zdravlje’ globalne ekonomije, kao i za dobrobit društva u celini”, rekao je osnivač i direktor Foruma Klaus Švab.

Kriterijumi

Indeks rodne ravnopravnosti rađen je na osnovu četiri kriterijuma – ekonomske ravnopravnosti žena i muškaraca, ravnopravnosti u oblasti zdravlja, u domenu obrazovanja i prema zastupljenosti žena u politici.

Pristup žena zdravstvu i obrazovanju u 2018. je pogoršan u odnosu na 2017. Takođe, žene su u manjoj meri bile politički osnažene.

Napredak je registrovan jedino po kriterijumu ekonomske ravnopravnosti, zahvaljujući smanjenju jaza između muškaraca i žena u prihodima, kao i rastu udelu žena na vodećim pozicijama na globalnom nivou.

U izveštaju Foruma ukazuje se i na nesrazmeran uticaj automatizacije na poslove koje tradicionalno obavljaju žene, kao i na nedostatak društvene podrške za njihov povratak na tržište rada.

Istovremeno su žene i dalje nedovoljno predstavljene u obećavajućim sektorima digitalne revolucije zasnovanim na nauci, tehnologiji, inženjeringu, matematičkim veštinama i znanju.

“Za zemlje koje žele da ostanu kokurentne i inkluzivne rodna jednakost mora da bude ključni deo planova za nacionalni razvoj ljudskog kapitala”, ističe se u izveštaju.

Srbija napreduje

Srbija je na 38. mestu u svetu po indeksu rodne ravnopravnosti nakon što je 2017. bila 40, 2016. godine 48, 2015. je bila 45. a 2014. na 54. mestu, pri čemu ukupan broj zemalja na listi nije svake godine bio isti.

Po ekonomskoj ravnopravnosti žena i muškaraca Srbija je na 76. mestu, po ravnopravnosti u oblasti zdravstva je prva, po ravnopravnosti u obrazovanju 51. a po političkom osnaživanju žena 37.

Od zemalja iz okruženja po indeksu rodne ravnopravnosti bolje od Srbije su pozicionarane Slovenija na 11. mestu, Bugarska na 18. i Albanija na 34.

Ispod Srbije na globalnoj listi su Hrvatska na 59. poziciji, Bosna i Hercegovina na 62, Makedonija na 66. i Crna Gora na 69.

Island i dalje na vrhu

Island je desetu uzastopnu godinu svetski šampion u rodnoj ravnopravnosti. Prema izveštaju, ta zemlja je uklonila 86% razlika između žena i muškaraca.

U grupi vodećih su i Norveška, Švedska i Finska, a posle nordijskog bloka slede Nikaragva i Ruanda koje imaju bolje performanse od mnogih razvijenih zemalja.

SAD su skliznule za dva mesta, na 51. mesto, pošto je neka mala unapređenja, pored ostalog po ekonomskim prilikama, kompenzovalo smanjenje udela žena na ministarskim pozicijama.

Poslednji po rodnoj ravnopravnosti u svetu je Jemen, na 149. poziciji na listi.

Izvor: EURACTIV.rs