Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Лидери Босне и Херцеговине (БиХ), Црне Горе, Хрватске и Србије потписали су 29. августа у Мостару декларацију која треба да допринесе успешнијем проналажењу особа несталих током ратова на подручју бивше Југославије. Декларација дефинише улогу држава у тражењу несталих у сукобима и при кршењу људских права и циљ је да је потпише што више земаља, без обзира да ли имају или немају проблем несталих. На подручју бивше Југославије после ратова током деведесетих пријављено је око 40.000 несталих особа. Подаци о броју оних за којима се још трага разликују се, али је њихов број свакако већи од 10.000.

Декларацију, коју је припремила Међународна комисија за нестале особе (ICMP), потписали су председници Србије Томислав Николић, Хрватске Иво Јосиповић, Црне Горе Филип Вујановић и председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић.

Циљ је да документ под насловом “Декларација о улози држава у решавању питања особа несталих услед ратних сукоба и кршења људских права” потпише што већи број држава света, без обзира на то да ли имају тај проблем.

Декларацијом се дефинише улога држава у тражењу несталих у сукобима и при кршењу људских права.

Од 40.000 несталих током ратова 1990-тих у бившој Југославији, нађено је више од 70%, што је без преседана у било којем постконфликтном контексту у свету, саопштено је из ICMP-а.

Први потписници међународне декларације су оне земље и њихове земље наследнице које су биле стране у Дејтонском мировном споразуму.

Декларација наглашава примарну одговорност државних тела у раду на питању несталих и потребу да се обезбеди да се механизмима и методама које се користе не крше људска права и принципи владавине закона.

Декларација обезбеђује да се подрже права чланова породица несталих и да преживели и цивилно друштво имају приступ информацијама у вези са судбином несталих и истрагом, као и истини и правди.

Такође декларација обезбеђује да одговорне и правичне државне институције раде на неправдама из прошлости, наведео је из ICMP.

“Декларација која се потписује је узајамно препознавање постигнућа БиХ, Хрватске, Црне Горе и Србије и биће искоришћена да унапреди принципе који чине основу њихових постигнућа”, изјавио је председавајући ICMP Томас Милер.

Он је додао да су “земље овог региона показале значајну способност да преузму процес тражења великог броја несталих особа, како путем локалних институција, тако и путем специјализованих међународних механизама, као што је ICMP”.

Портпарол ICMP, чије је седиште у Сарајеву, Јасмин Аговић рекао је агенцији Бета да би декларација требало да буде зачетак глобалне инцијативе којој би се придружиле све државе суочене с проблемима несталих у оружаним сукобима.

“Декларација афирмише резултате који су у протеклим годинама постигнути у поступку трагања за несталима током ратних сукоба и уједно има за циљ да се потврди спремност за наставак трагања за несталима”, казао је Аговић.

ICMP је успостављен 1996. године на самиту Групе 7 у Лиону у Француској као подршка Дејтонском мировном споразуму.

Породице нису добиле ниједно тело из БиХ и са Косова

Ни једно једино идентификовано тело са Косова и из БиХ ове године није стигло у Србију, док су породице несталих из Хрватске преузеле 39 тела, речено је 28. августа у Београду на скупу поводом Међународног дана несталих.

Председник Комисије за нестале Владе Србије Вељко Одаловић рекао је да Србија испуњава све обавезе у области трагања и расветљавања судбина несталих, којих у региону још има 11.175 , и да ће за десетак дана бити решена судбина педсетак несталих албанске националности чији су остаци пронађени у Рудници код Рашке.

Одаловић је указао да број тела које су српске породице преузеле говори да не постоји исти однос према жртвама у региону.

Одаловић је рекао и да је од 2012. до 2013. године решено 705 судбина несталих, а од Дана несталих 2013. до данас – 671. Према његовим речима, ова динамика говори да ће се проблем још дуго решавати.

Према подацима Комисије за нестале, у Хрватској се трага за још 1.496 несталих. Међутим, према подацима Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих са простора бивше Југославије тај број је већи за 729 Срба.

Председник Кординације Драган Пјевач навео је да су БиХ трага за 1.600 несталих Срба, а на КиМ за још 532.

“Од укупног броја несталих у региону – 11.175 , трећину (4.022) чине чине Срби”, рекао је Пјевач.

РЕКОМ: 13.000 особа се и даље воде као нестале

Коалиција невладиних организација из региона која се залаже за оснивање регионалне комисије за утврђивање чињеница о жртвама ратова (РЕКОМ) позвала је владе постјугословенских држава да проналажење несталих прогласе приоритетом у регионалној сарадњи.

Коалиција за РЕКОМ је у саопштењу поводом 30. августа, Међународног дана несталих, навела да се 23 године након почетка ратова на простору бивше Југославије још увек 13.000 људи воде као нестали.

Прецизира се да се у БиХ још као нестале воде 9.643 особе, на Косову 1.711, а у Хрватској најмање 1.600.

Коалиција за РЕКОМ је оценила да се проналажењем остатака несталих особа поставља камен темељац у стварању јавне културе сећања о заједничкој прошлости.

Коалиција за РЕКОМ је позвала владе и надлезне институције постјугословенских држава да помогну у откривању посмртних остатака жртава и да обезбеде право породица да своје мртве достојанствено сахране.

Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs