Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Lideri Bosne i Hercegovine (BiH), Crne Gore, Hrvatske i Srbije potpisali su 29. avgusta u Mostaru deklaraciju koja treba da doprinese uspešnijem pronalaženju osoba nestalih tokom ratova na području bivše Jugoslavije. Deklaracija definiše ulogu država u traženju nestalih u sukobima i pri kršenju ljudskih prava i cilj je da je potpiše što više zemalja, bez obzira da li imaju ili nemaju problem nestalih. Na području bivše Jugoslavije posle ratova tokom devedesetih prijavljeno je oko 40.000 nestalih osoba. Podaci o broju onih za kojima se još traga razlikuju se, ali je njihov broj svakako veći od 10.000.

Deklaraciju, koju je pripremila Međunarodna komisija za nestale osobe (ICMP), potpisali su predsednici Srbije Tomislav Nikolić, Hrvatske Ivo Josipović, Crne Gore Filip Vujanović i predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović.

Cilj je da dokument pod naslovom “Deklaracija o ulozi država u rešavanju pitanja osoba nestalih usled ratnih sukoba i kršenja ljudskih prava” potpiše što veći broj država sveta, bez obzira na to da li imaju taj problem.

Deklaracijom se definiše uloga država u traženju nestalih u sukobima i pri kršenju ljudskih prava.

Od 40.000 nestalih tokom ratova 1990-tih u bivšoj Jugoslaviji, nađeno je više od 70%, što je bez presedana u bilo kojem postkonfliktnom kontekstu u svetu, saopšteno je iz ICMP-a.

Prvi potpisnici međunarodne deklaracije su one zemlje i njihove zemlje naslednice koje su bile strane u Dejtonskom mirovnom sporazumu.

Deklaracija naglašava primarnu odgovornost državnih tela u radu na pitanju nestalih i potrebu da se obezbedi da se mehanizmima i metodama koje se koriste ne krše ljudska prava i principi vladavine zakona.

Deklaracija obezbeđuje da se podrže prava članova porodica nestalih i da preživeli i civilno društvo imaju pristup informacijama u vezi sa sudbinom nestalih i istragom, kao i istini i pravdi.

Takođe deklaracija obezbeđuje da odgovorne i pravične državne institucije rade na nepravdama iz prošlosti, navedeo je iz ICMP.

“Deklaracija koja se potpisuje je uzajamno prepoznavanje postignuća BiH, Hrvatske, Crne Gore i Srbije i biće iskorišćena da unapredi principe koji čine osnovu njihovih postignuća”, izjavio je predsedavajući ICMP Tomas Miler.

On je dodao da su “zemlje ovog regiona pokazale značajnu sposobnost da preuzmu proces traženja velikog broja nestalih osoba, kako putem lokalnih institucija, tako i putem specijalizovanih međunarodnih mehanizama, kao što je ICMP”.

Portparol ICMP, čije je sedište u Sarajevu, Jasmin Agović rekao je agenciji Beta da bi deklaracija trebalo da bude začetak globalne incijative kojoj bi se pridružile sve države suočene s problemima nestalih u oružanim sukobima.

“Deklaracija afirmiše rezultate koji su u proteklim godinama postignuti u postupku traganja za nestalima tokom ratnih sukoba i ujedno ima za cilj da se potvrdi spremnost za nastavak traganja za nestalima”, kazao je Agović.

ICMP je uspostavljen 1996. godine na samitu Grupe 7 u Lionu u Francuskoj kao podrška Dejtonskom mirovnom sporazumu.

Porodice nisu dobile nijedno telo iz BiH i sa Kosova

Ni jedno jedino identifikovano telo sa Kosova i iz BiH ove godine nije stiglo u Srbiju, dok su porodice nestalih iz Hrvatske preuzele 39 tela, rečeno je 28. avgusta u Beogradu na skupu povodom Međunarodnog dana nestalih.

Predsednik Komisije za nestale Vlade Srbije Veljko Odalović rekao je da Srbija ispunjava sve obaveze u oblasti traganja i rasvetljavanja sudbina nestalih, kojih u regionu još ima 11.175 , i da će za desetak dana biti rešena sudbina pedsetak nestalih albanske nacionalnosti čiji su ostaci pronađeni u Rudnici kod Raške.

Odalović je ukazao da broj tela koje su srpske porodice preuzele govori da ne postoji isti odnos prema žrtvama u regionu.

Odalović je rekao i da je od 2012. do 2013. godine rešeno 705 sudbina nestalih, a od Dana nestalih 2013. do danas – 671. Prema njegovim rečima, ova dinamika govori da će se problem još dugo rešavati.

Prema podacima Komisije za nestale, u Hrvatskoj se traga za još 1.496 nestalih. Međutim, prema podacima Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivše Jugoslavije taj broj je veći za 729 Srba.

Predsednik Kordinacije Dragan Pjevač naveo je da su BiH traga za 1.600 nestalih Srba, a na KiM za još 532.

“Od ukupnog broja nestalih u regionu – 11.175 , trećinu (4.022) čine čine Srbi”, rekao je Pjevač.

REKOM: 13.000 osoba se i dalje vode kao nestale

Koalicija nevladinih organizacija iz regiona koja se zalaže za osnivanje regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o žrtvama ratova (REKOM) pozvala je vlade postjugoslovenskih država da pronalaženje nestalih proglase prioritetom u regionalnoj saradnji.

Koalicija za REKOM je u saopštenju povodom 30. avgusta, Međunarodnog dana nestalih, navela da se 23 godine nakon početka ratova na prostoru bivše Jugoslavije još uvek 13.000 ljudi vode kao nestali.

Precizira se da se u BiH još kao nestale vode 9.643 osobe, na Kosovu 1.711, a u Hrvatskoj najmanje 1.600.

Koalicija za REKOM je ocenila da se pronalaženjem ostataka nestalih osoba postavlja kamen temeljac u stvaranju javne kulture sećanja o zajedničkoj prošlosti.

Koalicija za REKOM je pozvala vlade i nadlezne institucije postjugoslovenskih država da pomognu u otkrivanju posmrtnih ostataka žrtava i da obezbede pravo porodica da svoje mrtve dostojanstveno sahrane.

Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs