Влада Републике Србије
Подршка европске јавности проширењу знатно је опала у протеклих неколико година а тај тренд се може преокренути ако се буде радило на побољшању економских прилика у ЕУ и земљама кандидатима и припреми потенцијалних чланица за чланство, оцењује се у анализи Прашког института за међународне односе. У анализи се наводи и да је потребно да најновије чланице ЕУ у блиској будућности почну да остварују боље резултате на економском и политичком плану, а да грађане ЕУ треба више упутити у европска питања, политике и надлежности ЕУ.
Став Европске комисије да у наредних пет година неће бити пријема нових чланица одговара расположењу грађана ЕУ према проширењу, оцењује се у анализи у којој се наводи да је у периоду од седам година удео грађана у ЕУ који су против проширења се повећао за седам процентних поена, са 42% у 2006. години на 52%.
Истовремено, док је у 2006. години 46% грађана подржавало наставак проширења, подршка пријему нових чланица у 2013. била је 37%, показују подаци из истраживања Европске комсије Еуробарометар, наведени у анализи.
Расположење је нешто другачије у чланицама Вишеградске четворке чије власти заговарају наставак проширења, иако је и у тим земљама опала подршка проширењу, пре свега у Чешкој, Словачкој и Пољској.
У земљама Вишеградске четворке подршка је углавном остала на 50% и више осим у Чешкој где је пала испод тог нивоа, а најмањи пад је забележен у Мађарској. У тој чланици ЕУ се подршка проширењу смањила за пет процентних поена између 2006. и 2013. године.
Преиспитивање проширења ЕУ није ништа ново, али се од почетка економске кризе та расправа продубила, наводи се у анализи.
Оцењује се да ће евентуална промена расположења јавности зависити од тога да ли ће ЕУ и њене чланице, као и земље кандидати и потенцијални кандидати поправити економско стање и створити могућности и перспективу за младе.
“То се може остварити не само кроз продубљивање и ширење јединственог тржишта, већ и кроз заједничка улагања, образовне пројекте и развоје заједничке инфраструктуре”, оцењује се у анализи.
Бугарска, Румунија и Хрватска, као најновије чланице ЕУ, морају да у блиској будућности почну да остварују боље резултате јер је “њихово политичко и економског стање значајан индикатор који може да утиче на мишљење о даљем проширењу”.
“Треће, земље кандидате и потенцијалне кандидате треба даље охрабривати и подржавати у испуњавању критеријуме за приступање. Што буду спремније, пре ће ући у ЕУ када се за то поново створи прилика”, додаје се у анализи.
Грађане ЕУ, такође, треба више упутити у европска питања, а то се може остварити само ако мисле да је ЕУ у стању да им побољша живот и ако су информације о ЕУ доступне и разумљиве.
“Институције ЕУ и националне власти треба да развију политике кроз које ће грађанима објаснити ЕУ, њене надлежности и сам процес прошисрења”, закључује се анализи Прашког института за међународне односе.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар