Vlada Republike Srbije
Podrška evropske javnosti proširenju znatno je opala u proteklih nekoliko godina a taj trend se može preokrenuti ako se bude radilo na poboljšanju ekonomskih prilika u EU i zemljama kandidatima i pripremi potencijalnih članica za članstvo, ocenjuje se u analizi Praškog instituta za međunarodne odnose. U analizi se navodi i da je potrebno da najnovije članice EU u bliskoj budućnosti počnu da ostvaruju bolje rezultate na ekonomskom i političkom planu, a da građane EU treba više uputiti u evropska pitanja, politike i nadležnosti EU.
Stav Evropske komisije da u narednih pet godina neće biti prijema novih članica odgovara raspoloženju građana EU prema proširenju, ocenjuje se u analizi u kojoj se navodi da je u periodu od sedam godina udeo građana u EU koji su protiv proširenja se povećao za sedam procentnih poena, sa 42% u 2006. godini na 52%.
Istovremeno, dok je u 2006. godini 46% građana podržavalo nastavak proširenja, podrška prijemu novih članica u 2013. bila je 37%, pokazuju podaci iz istraživanja Evropske komsije Eurobarometar, navedeni u analizi.
Raspoloženje je nešto drugačije u članicama Višegradske četvorke čije vlasti zagovaraju nastavak proširenja, iako je i u tim zemljama opala podrška proširenju, pre svega u Češkoj, Slovačkoj i Poljskoj.
U zemljama Višegradske četvorke podrška je uglavnom ostala na 50% i više osim u Češkoj gde je pala ispod tog nivoa, a najmanji pad je zabeležen u Mađarskoj. U toj članici EU se podrška proširenju smanjila za pet procentnih poena između 2006. i 2013. godine.
Preispitivanje proširenja EU nije ništa novo, ali se od početka ekonomske krize ta rasprava produbila, navodi se u analizi.
Ocenjuje se da će eventualna promena raspoloženja javnosti zavisiti od toga da li će EU i njene članice, kao i zemlje kandidati i potencijalni kandidati popraviti ekonomsko stanje i stvoriti mogućnosti i perspektivu za mlade.
“To se može ostvariti ne samo kroz produbljivanje i širenje jedinstvenog tržišta, već i kroz zajednička ulaganja, obrazovne projekte i razvoje zajedničke infrastrukture”, ocenjuje se u analizi.
Bugarska, Rumunija i Hrvatska, kao najnovije članice EU, moraju da u bliskoj budućnosti počnu da ostvaruju bolje rezultate jer je “njihovo političko i ekonomskog stanje značajan indikator koji može da utiče na mišljenje o daljem proširenju”.
“Treće, zemlje kandidate i potencijalne kandidate treba dalje ohrabrivati i podržavati u ispunjavanju kriterijume za pristupanje. Što budu spremnije, pre će ući u EU kada se za to ponovo stvori prilika”, dodaje se u analizi.
Građane EU, takođe, treba više uputiti u evropska pitanja, a to se može ostvariti samo ako misle da je EU u stanju da im poboljša život i ako su informacije o EU dostupne i razumljive.
“Institucije EU i nacionalne vlasti treba da razviju politike kroz koje će građanima objasniti EU, njene nadležnosti i sam proces prošisrenja”, zaključuje se analizi Praškog instituta za međunarodne odnose.
Izvor: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar