Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Жене у Европској унији прво дете у просеку рађају са непуних 29 година, најмлађе прворотке су у Румунији, а најстарије у Италији, док највише мајки тинејџерки има у Бугарској и Румунији, показују европске статистике објављене поводом Међународног дана породице који се обележава 15. маја. Више од 80% деце рођене у ЕУ су прво или друго дете у породици док је свако пето треће или неко наредно дете при чему се за рађање иако већ имају троје или више деце најчешће одлучују Финкиње. У Србији је просечна старост мајки 29 година али је у градовима нешто виша него у сеоским срединама.

Највећи број деце у Србији рађају мајке старе између 25 и 29 година и просечна старост мајке је 29,1 годину. Подаци Републичког завода за статистику за 2013. показују да је у градским насељима просечна старост мајке 29,9 година а у осталим 27,2.

Учешће броја живорођених у градским насељима у укупном броју живорођених у Србији је 69,6% док је у осталим насељима 30,4%.

Иначе, у Србији, према попису становништва из 2011, има 1,47 милиона породица с децом и оне чине готово 70% укупног броја породица.

Подаци показују да у Србији има највише породица с једним дететом – свака друга, односно 51,8% укупног броја породица с децом. Следе породице с двоје деце (40%), затим с троје (6,7%) и четворо деце (1,1%), док најмање има породица с петоро и више деце (0,4%).

Сиромаштво растућа претња

Поводом Међународног дана породице, чија је тема ове године “(Да ли је) мушкарац главни? Родна равноправност и права деце у савременој породици”, Заштитник грађана Саша Јанковић као највеће проблеме у Србији истакао је породично насиље, сиромаштво и неуређено радно време које отежава породични живот.

Јанковић је у саопштењу истакао неопходност да се против продичног насиља држава бори ефикаснијим радом надлежних органа.

“Такође је посебно значајна ефикасна заштита права на ограничено радно време, на одмор и друга права из радног односа, која су од великог значаја не само за радника, односно радницу, већ и за њихов породични живот. И сиромаштво представља растућу претњу породицама у Србији”, сматра омбудсман.

У саопштењу је наведено и да од укупног броја притужби које је у претходних годину дана примио Заштитник грађана, а које се односе на заштиту породице и породичног живота, 11% тиче се насиља у породици, махом према женама и деци.

Заштитник грађана истакао је и да се повећава стопа ризика од сиромаштва у Србији (за 2014. годину износи 25,6% у односу на 24,6% у 2013. години), а ризику од сиромаштва највише су изложена деца (29,6%).

“Терет мера штедње у Србији највише су поднеле породице, а њихове последице су најтеже погодиле децу. Како би се обезбедила већа друштвена и државна подршка породицама са посебно рањивом децом, Заштитник грађана је предложио измене и допуне Закона о раду и Закона о финансијској подршци породици са децом”, наводи се у саопштењу.

Јанковић је указао и да је било значајног напретка у положају породица у ромским насељима, где су разлике у односу на општу популацију и даље велике.

Најмлађе прворотке у Бугарској, најстарије у Италији

У Европској унији подаци Еуростата показују да већина жена (51,2%) рађа прво дете у двадесетим годинама док 40,6% постају мајке у тридесетим.

Гледано по земљама, више мајки које рађају између 30 и 39 година него оних у двадесетим бележи се у Шпанији (59,4% прворотки су у тридесетим), Италији (54,1%), Ирској (52,7%) и Грчкој (51,9%).

Истовремено су више од 127.000 прворотки у ЕУ у 2013. биле жене млађе од 20 година док су око 65.000 биле старе 40 и више година. У просеку, жене у ЕУ постају први пут мајке са 28,7 година.

У 2013. години у ЕУ је рођен 5,1 милион беба и свако пето дете, односно више од 880.000, било је треће, четврто или неко следеће дете у породици, саопштио је Еуростат.

Старост прворотки у ЕУ веома се разликује од чланице до чланице и јаз између најмлађих и најстаријих је готово пет година.

Просечно најмлађе прворотке су у Бугарској (25,7 година) и Румунији (25,8), а затим иду Летонија, Естонија, Пољска, Литванија и Словачка где прво дете мајке рађају између 26. и 27. године.

Најстарије прворотке у просеку су у Италији (30,6 година) а следе Шпанија (30,4), Луксембург (30) и Грчка (29,9).

Статистике показују да су тинејџерке које рађају прво дете најчешће у Румунији, где жене тог узраста учествују у укупном броју прворотки са 15,6%. Следе Бугарска (14,7%) и Мађарска (11%) а нешто ниже стопе бележе се у Словачкој (9,9%), Летонији (9,1%) и Британији (8,2%).

С друге стране, тинејџерке прворотке најређе су у Италији (1,8%), Словенији (1,9%), Холандији (2,2%), Луксембургу и Кипру (2,4%), показују демографски подаци Европске статистичке службе.

Када је реч о “старијим” мајкама, највећи проценат прворотки старих 40 или више година регистрован је у Италији (6,1% све проворођене деце у 2013), Шпанији (5,1%), Грчкој (4,1%), Луксембургу (3,8%) и Ирској (3,4%).

Истовремено мање од 1% прворођене деце рађају мајке старије од 40 година у Пољској, Словачкој и Литванији.

У Финској се једна од десет жена одлучује да постане мајка иако већ има најмање троје деце.

На нивоу ЕУ, 82,6% рођених у 2013. години били су прво или друго дете, рођења трећег детета учествују у укупном броју са 11,8% а четвртог или петог, шестог … са 5,6%.

Највећи проценат рођења четвртог или неког следећег детета међу укупно рођеним у ЕУ забележен је у Финској (10,4%) а следе Велика Британија (9,5%), Румунија (9,4%) и Ирска (9%).

Извор: Бета, EurActiv.rs