Влада Републике Србије
Србија је од поплава претрпела штету од скоро милијарду евра и губитке око 700 милиона евра. Директор Канцеларије за обнову и помоћ поплављеним подручјима Марко Благојевић рекао је да су штета и губици 1,53 милијарде у 24 општине за које је урађена детаљна анализа, а да ће за територију целе земље износ бити виши до 15%. Процењено је да је за санацију и обнову потребно 1,3 милијарде.
“Вредност уништених добара у ове 24 општине износи 870 милиона евра док је за целу Србију та цифра већа за 10 до 15%”, рекао је он, и навео да је од тога око 500 милиона евра у приватном сектору.
Срушено је око 400 кућа а 17.000 станова је оштећено, рекао је директор Канцеларије. Штета у стамбеном сектору износи 227 милиона евра.
У сектору рударства и енергетике штета је пола милијарде евра, при цему су највећи проблем два потопљена угљенокопа, у саобраћају око 100 милиона евра, а у пољопривреди 108 милиона евра.
Поред штете, која подразумева физичко уништење материјалних добара, мерени су и губици, односно пропуштена добит.
“Укупни губици на територији 24 општине за које је урађена детаљна анализа износе 662 милиона евра, рекао је Благојевић
Од донатора се очекује неколико стотина милиона
“Извештај је сачињен у периоду од 10. јуна до 10. јула, применом међународно признате методологије за процену потреба. Обухватили смо социјални, производни и инфраструктурни сектор, као и универзално присутна питања попут утицаја поплава на животну средину и културу”, рекао је он.
Навео је да је процењено да је за целу Србију потребно мало изнад 1,3 милијарде евра, од чега 403 милиона евра за санацију и 942 за обнову. Од тога 412 милион евра одлази на енергетски сектор.
Према његовим речима, у изради извештаја су била ангажована сва министарства Владе Србије као и експерти Светске банке, ЕУ и УН.
Коментаришући очекивања од донаторске конференције која ће бити одржана у Бриселу 16. јула, Благојевић је казао да ће Србија “бити на коњу ако скрпимо пар стотина милиона евра од донатора”.
“Имам разлога да верујем да ћемо добро проћи следеће недеље у Бриселу. Наравно, нико неће дати милијарду и 300 милиона евра, то не треба очекивати од донатора”, оценио је Благојевић.
До зиме свима кров над главом
Одговарајући на питање када ће почети исплата помоћи становништву поплављених подручја, Благојевић је казао да општине морају послати комплетне спискове са тачним бројем и именима оштећених грађана и утврђеном категоријом оштећења.
“Чини ми се да су неке општине олако схватиле своју улогу. Цео процес мора бити транспарентан а ми смо сад у ситуацији да располажемо фиксном сумом за доделу помоћи, а не знамо на колико домаћинстава да је расподелимо”, казао је Благојевић.
Благојевић је рекао да је 14. јул крајњи рок за општине да доставе спискове и оценио да нема оправдања да се то не учини ако се зна да је из Обреновца лиса већ стигла.
Он је додао да ће први грађани чије су куће уништене у поплавама, бити усељени почетком августа и да ће до почетка зиме, свако ко је остао без куће, добити кров над главом.
Закон о обнови, који ће се наредне седмице наћи у Влади и пред посланицима, омогућциће “флексибилност али и транспарентност процеса обнове”, казао је Благојевић.
Он је оценио да ће обнова представљати и развојни пројекат јер ниједна срушена кућа неће бити поново подигнута на плавном подручју или клизишту.
“Тиме ћемо обезбедити да људи живе безбедније. Морамо водити рачуна и о чињеници да је систем за заштиту од поплава претрпео озбиљну штету и да је Србија данас у још већој опасности од нових поплава. Морамо са суседима тражити системска решења како би цео регион постао безбеднији од поплава”, рекао је Благојевић.
Извор: Бета и С.В., преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар