Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србија ће да би искористила средства из новог циклуса претприступне помоћи за период 2014-2020. (IPA II) морати да боље усклађује секторске стратегије и приоритете и унапреди сарадњу међу институцијама, као и да се усредсреди на резултате, речено је 9. децембра на скупу о IPA II. Такође, Србија ће морати да води рачуна и о томе како да задржи стручњаке за IPA али за то, за разлику од Пољске која је врло успешна у коришћењу европских фондова, нема политику. У оквиру новог циклуса IPA Србија ће добити у наредних седам година 1,5 милијарди евра.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт рекао је да ће и у наредном циклусу финансијске подршке ЕУ земљама у процесу приступања тежиште бити на “основама” – изградњи демократских институција, јачању владавине права, рефоми правосуђа и државне управе, основним правима и борби против дискриминације.

По његовим речима, тежиште ће бити и на економском управљању а новина IPA II је да ће се први пут обезбедити и систематична буџетска подршка, односно део средстава ће ићи директно у буџет а користиће се за реформе. У претходном циклусу Србија је једном добила 100 милиона евра такве буџетске помоћи 2009. године.

Заменик директора Канцеларије за европске интеграције Срђан Мајсторовић рекао је да ће процедуре за буџетску подршку из IPA подразумевати ригорозне критеријуме, попут макроекономске стабилности и транспарентности буџета.

У оквиру IPA II Србија ће добити у наредних седам година око 1,5 милијарди евра, односно нешто више од 200 милиона годишње, рекао је Мајсторовић на конференцији “Инструмент за претприступну помоћ IPA II 2014-2020: Нове могућности и нови изазови у процесу преговора Србије са ЕУ”.

IPA II ће се заснивати на секторском приступу а не као до сада на финансирању пројеката, а програмирање тих средстава ће, како је рекао Мајсторовић, подразумевати и увођење вишегодишњег планског документа са приоритетима и индикаторима на средњи рок и смерницама за даље кораке.

Нови циклус IPA је почео званично да се применујује у марту, али се још у пракси реализује IPA II за период 2007-2013. што ће, како је рекао Девенпорт, трајати још неколико година.

Шеф сектора за сарадњу у Делегацији ЕУ у Србији Холгер Шредер рекао је да је примена пројеката програмираних из IPA I на пола пута, а да је на кашњење у примени утицало и то што је доста времена било потребно да земље добију акредитацију за децентрализовани систем управљања. Према његовим речима, Делегација сада спроводи око 600 уговора у вези са IPA I.

Добијањем акредитације децентрализовани систем управљања земља корисница постаје надлежна за процедуре и примену средстава из претприступне помоћи, док је то до сада било у надлежности Делегације ЕУ. Србија је акредитацију добила почетком 2014.

Званичница Канцеларије за европске интеграције Милена Радомировић је рекла да још не постоји увид како ће функционисати децентрализовани систем управљања IPA. “И поред свег нашег труда да тај систем профункционише, заиста нисмо још осетили у пракси како то изгледа, пошто нови циклус није почео да се спроводи али то очекујемо ускоро”, рекла је она и додала да ће се део IPA за 2013. спроводити у оквиру децентрализованог система.

Стратегије и процедуре као слабост

Девенпорт је истакао да се треба добро припремити за коришћење помоћи ЕУ и да је врло важно да IPA II буде компатибилна са секторским политикама и програмима. Он је додао да треба радити на томе да се сектори добро повежу како би реформе биле ефикасније.

Милена Радомировић рекла је да Србија мора да се усредсреди на стварање јасних секторских стратегија у чему се до сада није истакла, док је регионални менаџер за Западни Балкан и Турску у GIZ-у Огњен Мирић подсетио да Србија има преко 105 неусклађених стратегија без јасних приоритета.

“Одређени помаци се чине али доста тога је још пред нама у смислу да број стратегија мора да се смањи и да се стратешки оквир консолидује”, рекла је Радомировић.

Радомировић и Мирић су као добар пример навели Стратегију за развојну помоћ 2014-2018. са пројекцијама 2020. у коју су уведени елементи секторског приступа. “Али и даље има институција које желе да саме раде и одређују приоритете”, рекао је Мирић.

Радомировић је подсетила да сада на значају добијају и мерење резултата, као и да ће Европска комисија на средини циклуса IPA II 2017. или 2018. године урадити проверу коришћења тих средстава.

“Тај моменат може да буде прекретница за нас јер ће од тога зависити да ли ћемо добити и већа средства”, рекла је она. У оквиру IPA II предвиђена су и резервна средства за земље које покажу да су у стању да их добро искористе.

Мирић је рекао да је Србија развила структуре за међународну развојну помоћ, да је у томе сада најјача карика Канцеларија за европске интеграције, али да је у осталим институцијама та структура “на стакленим ногама”.

Он је рекао да томе доприносе честе промене у министарствима и одсуство систематизације и упозорио да за разлику од Пољске која је позната по доброј искоришћености европских фондова, Србија нема политику за задржавање кадрова.

Мирић је изразио бојазан да ће секторски приступ увести нове процедуре и компликације, с обзиром да је примена слаба тачка Србије. Према његовим речима, поставља се и питање да ли ће се исплатити припрема за нове процедуре у односу на саму помоћ.

Нема застоја у процесу преговора

Девенпорт је рекао и да нема застоја у процесу преговора о пријему Србије у ЕУ, већ да тај процес тече врло активно и динамично.

“Важно је рећи да нема застоја у процесу преговора. Ове недеље чуо сам од људи који би требало да су упућени да је дошло до застоја. То није истина”, казао је Девенпорт на скупу о претприступној помоћи ЕУ IPA 2.

Девенпорт је подсетио да је завршен скирнинг – преглед усклађености српског законодавства са европским за 23 од 35 поглавља, и да се сада ради на извештајима са скрининга. Додао је да ће чланице ЕУ одлучивати о даљим корацима у процесу преговора.

Девенпорт је казао да се врло активно ради на припреми акционих планова за поглавља 23 и 24 и да је Европска комисија унапред добила нацрт акционог плана за поглавље 23 који ће детаљно проучити.

Аутор: М.П., преузето са www.euractiv.rs