Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Srbija će da bi iskoristila sredstva iz novog ciklusa pretpristupne pomoći za period 2014-2020. (IPA II) morati da bolje usklađuje sektorske strategije i prioritete i unapredi saradnju među institucijama, kao i da se usredsredi na rezultate, rečeno je 9. decembra na skupu o IPA II. Takođe, Srbija će morati da vodi računa i o tome kako da zadrži stručnjake za IPA ali za to, za razliku od Poljske koja je vrlo uspešna u korišćenju evropskih fondova, nema politiku. U okviru novog ciklusa IPA Srbija će dobiti u narednih sedam godina 1,5 milijardi evra.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport rekao je da će i u narednom ciklusu finansijske podrške EU zemljama u procesu pristupanja težište biti na “osnovama” – izgradnji demokratskih institucija, jačanju vladavine prava, refomi pravosuđa i državne uprave, osnovnim pravima i borbi protiv diskriminacije.

Po njegovim rečima, težište će biti i na ekonomskom upravljanju a novina IPA II je da će se prvi put obezbediti i sistematična budžetska podrška, odnosno deo sredstava će ići direktno u budžet a koristiće se za reforme. U prethodnom ciklusu Srbija je jednom dobila 100 miliona evra takve budžetske pomoći 2009. godine.

Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović rekao je da će procedure za budžetsku podršku iz IPA podrazumevati rigorozne kriterijume, poput makroekonomske stabilnosti i transparentnosti budžeta.

U okviru IPA II Srbija će dobiti u narednih sedam godina oko 1,5 milijardi evra, odnosno nešto više od 200 miliona godišnje, rekao je Majstorović na konferenciji “Instrument za pretpristupnu pomoć IPA II 2014-2020: Nove mogućnosti i novi izazovi u procesu pregovora Srbije sa EU”.

IPA II će se zasnivati na sektorskom pristupu a ne kao do sada na finansiranju projekata, a programiranje tih sredstava će, kako je rekao Majstorović, podrazumevati i uvođenje višegodišnjeg planskog dokumenta sa prioritetima i indikatorima na srednji rok i smernicama za dalje korake.

Novi ciklus IPA je počeo zvanično da se primenujuje u martu, ali se još u praksi realizuje IPA I za period 2007-2013. što će, kako je rekao Devenport, trajati još nekoliko godina.

Šef sektora za saradnju u Delegaciji EU u Srbiji Holger Šreder rekao je da je primena projekata programiranih iz IPA I na pola puta, a da je na kašnjenje u primeni uticalo i to što je dosta vremena bilo potrebno da zemlje dobiju akreditaciju za decentralizovani sistem upravljanja. Prema njegovim rečima, Delegacija sada sprovodi oko 600 ugovora u vezi sa IPA I.

Dobijanjem akreditacije decentralizovani sistem upravljanja zemlja korisnica postaje nadležna za procedure i primenu sredstava iz pretpristupne pomoći, dok je to do sada bilo u nadležnosti Delegacije EU. Srbija je akreditaciju dobila početkom 2014.

Zvaničnica Kancelarije za evropske integracije Milena Radomirović je rekla da još ne postoji uvid kako će funkcionisati decentralizovani sistem upravljanja IPA. “I pored sveg našeg truda da taj sistem profunkcioniše, zaista nismo još osetili u praksi kako to izgleda, pošto novi ciklus nije počeo da se sprovodi ali to očekujemo uskoro”, rekla je ona i dodala da će se deo IPA za 2013. sprovoditi u okviru decentralizovanog sistema.

Strategije i procedure kao slabost

Devenport je istakao da se treba dobro pripremiti za korišćenje pomoći EU i da je vrlo važno da IPA II bude kompatibilna sa sektorskim politikama i programima. On je dodao da treba raditi na tome da se sektori dobro povežu kako bi reforme bile efikasnije.

Milena Radomirović rekla je da Srbija mora da se usredsredi na stvaranje jasnih sektorskih strategija u čemu se do sada nije istakla, dok je regionalni menadžer za Zapadni Balkan i Tursku u GIZ-u Ognjen Mirić podsetio da Srbija ima preko 105 neusklađenih strategija bez jasnih prioriteta.

“Određeni pomaci se čine ali dosta toga je još pred nama u smislu da broj strategija mora da se smanji i da se strateški okvir konsoliduje”, rekla je Radomirović.

Radomirović i Mirić su kao dobar primer naveli Strategiju za razvojnu pomoć 2014-2018. sa projekcijama 2020. u koju su uvedeni elementi sektorskog pristupa. “Ali i dalje ima institucija koje žele da same rade i određuju prioritete”, rekao je Mirić.

Radomirović je podsetila da sada na značaju dobijaju i merenje rezultata, kao i da će Evropska komisija na sredini ciklusa IPA II 2017. ili 2018. godine uraditi proveru korišćenja tih sredstava.

“Taj momenat može da bude prekretnica za nas jer će od toga zavisiti da li ćemo dobiti i veća sredstva”, rekla je ona. U okviru IPA II predviđena su i rezervna sredstva za zemlje koje pokažu da su u stanju da ih dobro iskoriste.

Mirić je rekao da je Srbija razvila strukture za međunarodnu razvojnu pomoć, da je u tome sada najjača karika Kancelarija za evropske integracije, ali da je u ostalim institucijama ta struktura “na staklenim nogama”.

On je rekao da tome doprinose česte promene u ministarstvima i odsustvo sistematizacije i upozorio da za razliku od Poljske koja je poznata po dobroj iskorišćenosti evropskih fondova, Srbija nema politiku za zadržavanje kadrova.

Mirić je izrazio bojazan da će sektorski pristup uvesti nove procedure i komplikacije, s obzirom da je primena slaba tačka Srbije. Prema njegovim rečima, postavlja se i pitanje da li će se isplatiti priprema za nove procedure u odnosu na samu pomoć.

Nema zastoja u procesu pregovora

Devenport je rekao i da nema zastoja u procesu pregovora o prijemu Srbije u EU, već da taj proces teče vrlo aktivno i dinamično.

“Važno je reći da nema zastoja u procesu pregovora. Ove nedelje čuo sam od ljudi koji bi trebalo da su upućeni da je došlo do zastoja. To nije istina”, kazao je Devenport na skupu o pretpristupnoj pomoći EU IPA 2.

Devenport je podsetio da je završen skirning – pregled usklađenosti srpskog zakonodavstva sa evropskim za 23 od 35 poglavlja, i da se sada radi na izveštajima sa skrininga. Dodao je da će članice EU odlučivati o daljim koracima u procesu pregovora.

Devenport je kazao da se vrlo aktivno radi na pripremi akcionih planova za poglavlja 23 i 24 i da je Evropska komisija unapred dobila nacrt akcionog plana za poglavlje 23 koji će detaljno proučiti.

Autor: M.P., preuzeto sa www.euractiv.rs