Влада Републике Србије
Пише: Milan Che (Блог о социјалном укључивању)
Услед дејства свих друштвених фактора који потврђују неравноправност и неукљученост младих са хендикепом у друштво, сада већ не тако блиске 2011. године, родила се идеја о Инклузијади.
Инклузијада као пандан ексклузивним студентским манифестацијама је замишљена као прилика да се студенти без хендикепа упознају са (не)нормалношћу студената са хендикепом и тако ублаже дејство раније стечених предрасуда. Ненормалност која је овде употребљена је релативна и иронично дефинисана. Ко је још “нормалан” на ексклузивним студентским манифестацијама!?
Чињенице које су мотивисале Удружење студената са хендикепом у формирању става о потреби да се организује манифестација попут Инклузијаде су следеће:
- мање од 1% студената у у студентским домовима или од свих чланова у студентским организацијама на факултетима су студенти са хендикепом;
- изражавање о студенту са хендикепом у пежоративном значењу које указује на врсту инвалидитета*;
- без обзира на разноврсност и захтевност волонтерских послова на 25-ој Универзијади која је одржана у Београду 2009. године, само 0,07% од свих волонтера су били студенти или особе са хендикепом;
- смањена заинтересованост студената без хендикепа за волонтирање и укључивање у различите сервисе подршке њиховим колегама, односно студентима са хендикепом.
Да ли ове четири чињенице говоре о постојању предрасуда према младима, студентима или уопште према целој популацији особа са хендикепом? Мој став је да је манифестација предрасуда таква да указује на однос према особама са хендикепом у коме се оне подцењују од стране друштва, и то када су у питању вредности и корисност укључивања особа са хендикепом у то и такво друштво. Друштво које само по себи ограничава функционисање особа са хендикепом и истовремено то исто друштво потврду својих предрасуда добија кроз самоиспуњујуће пророчанство о особама са хендикепом. Један прилично зачаран круг о дејству предрасуда.
Основни узрок предрасуда је страх, и то страх од непознатог. Други значајан фактор је непријатно искуство у интеракцији са објектом, према коме постоји предрасуда, а које (по)одржава предрасуду као такву.
Инклузијада је замишљена тако да студенти без хендикепа кроз заједничке активности са студентима са хендикепом стекну позитивно искуство и искуство које је у супротности са стереотипима и предрасудама. Наравно у тим активностима, као императив, не постоји само заједништво већ и равноправности свих учесника.
Поред неформалних слободних и изнад свега омладинских, на Инклузијади се реализују и формалне активности. Те формалне активности су квиз такмичење, такмичења у индивидуалним и екипним спортовима и едукативне радионице. То је основа, а све остало је бонус у борби против предрасуда.
Заједничко позитивно искуство кроз квиз такмичење које садржи различите сегменте, од погађања познатих личности, међу којима се помињу Бетовен, Хелен Келер и други великани који су рођени у XV, XVI, XVII или било ком веку наше цивилизације, преко омладинско-студентских тема до питања из опште информисаности.
Када су у питању екипни спортови онда мали фудбал може да се игра и са звучном лоптом, уколико је један од актера особа са оштећењем вида. Кошарку могу заједно да играју корисници колица и учесници без хендикепа, а када је у питању одбојка постоји и „седећа“ одбојка. О пикаду и стоном тенису и равноправном учешћу нећу да трошим речи. Можда је сувишно да поменем да се на Инклузијади заједно и у екипним и у индивидуалним спортовима такмиче и девојке и момци.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар