Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Milan Che (Blog o socijalnom uključivanju)

Usled dejstva svih društvenih faktora koji potvrđuju neravnopravnost i neuključenost mladih sa hendikepom u društvo, sada već ne tako bliske 2011. godine, rodila se ideja o Inkluzijadi.

Inkluzijada kao pandan ekskluzivnim studentskim manifestacijama je zamišljena kao prilika da se studenti bez hendikepa upoznaju sa (ne)normalnošću studenata sa hendikepom i tako ublaže dejstvo ranije stečenih predrasuda. Nenormalnost koja je ovde upotrebljena je relativna i ironično definisana. Ko je još “normalan” na ekskluzivnim studentskim manifestacijama!?

Činjenice koje su motivisale Udruženje studenata sa hendikepom u formiranju stava o potrebi da se organizuje manifestacija poput Inkluzijade su sledeće:

• manje od 1% studenata u u studentskim domovima ili od svih članova u studentskim organizacijama na fakultetima su studenti sa hendikepom;
• izražavanje o studentu sa hendikepom u pežorativnom značenju koje ukazuje na vrstu invaliditeta*;
• bez obzira na raznovrsnost i zahtevnost volonterskih poslova na 25-oj Univerzijadi koja je održana u Beogradu 2009. godine, samo 0,07% od svih volontera su bili studenti ili osobe sa hendikepom;
• smanjena zainteresovanost studenata bez hendikepa za volontiranje i uključivanje u različite servise podrške njihovim kolegama, odnosno studentima sa hendikepom.

Da li ove četiri činjenice govore o postojanju predrasuda prema mladima, studentima ili uopšte prema celoj populaciji osoba sa hendikepom? Moj stav je da je manifestacija predrasuda takva da ukazuje na odnos prema osobama sa hendikepom u kome se one podcenjuju od strane društva, i to kada su u pitanju vrednosti i korisnost uključivanja osoba sa hendikepom u to i takvo društvo. Društvo koje samo po sebi ograničava funkcionisanje osoba sa hendikepom i istovremeno to isto društvo potvrdu svojih predrasuda dobija kroz samoispunjujuće proročanstvo o osobama sa hendikepom. Jedan prilično začaran krug o dejstvu predrasuda.

Osnovni uzrok predrasuda je strah, i to strah od nepoznatog. Drugi značajan faktor je neprijatno iskustvo u interakciji sa objektom, prema kome postoji predrasuda, a koje (po)održava predrasudu kao takvu.

Inkluzijada je zamišljena tako da studenti bez hendikepa kroz zajedničke aktivnosti sa studentima sa hendikepom steknu pozitivno iskustvo i iskustvo koje je u suprotnosti sa stereotipima i predrasudama. Naravno u tim aktivnostima, kao imperativ, ne postoji samo zajedništvo već i ravnopravnosti svih učesnika.

Pored neformalnih slobodnih i iznad svega omladinskih, na Inkluzijadi se realizuju i formalne aktivnosti. Te formalne aktivnosti su kviz takmičenje, takmičenja u individualnim i ekipnim sportovima i edukativne radionice. To je osnova, a sve ostalo je bonus u borbi protiv predrasuda.

Zajedničko pozitivno iskustvo kroz kviz takmičenje koje sadrži različite segmente, od pogađanja poznatih ličnosti, među kojima se pominju Betoven, Helen Keler i drugi velikani koji su rođeni u XV, XVI, XVII ili bilo kom veku naše civilizacije, preko omladinsko-studentskih tema do pitanja iz opšte informisanosti.

Kada su u pitanju ekipni sportovi onda mali fudbal može da se igra i sa zvučnom loptom, ukoliko je jedan od aktera osoba sa oštećenjem vida. Košarku mogu zajedno da igraju korisnici kolica i učesnici bez hendikepa, a kada je u pitanju odbojka postoji i „sedeća“ odbojka. O pikadu i stonom tenisu i ravnopravnom učešću neću da trošim reči. Možda je suvišno da pomenem da se na Inkluzijadi zajedno i u ekipnim i u individualnim sportovima takmiče i devojke i momci.

(…)

Tekst “INKLUZIJADA kao model u borbi protiv predrasuda” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.