Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Реља Дерета (Блог о социјалном укључивању)

Ситуација: Ученици једне београдске гимназије не могу да имају нормалну наставу физичког јер имају свега 2 функционалне лопте. Постоји још лопти које су испумпане и које чуче у професоркином кабинету. Међутим, ове лопте не смеју да се однесу до оближње бензинске станице на пумпање, јер, наводно, школска имовина не сме да се износи из школе. О набавци нове пумпе од стране школе наравно нема ни говора.

Ово је само једна од неколико ситуација које је са мном поделила млада активисткиња из дотичне гимназије. Иако је она врло мотивисана да организује различите акције које би допринеле квалитету наставе, надлежни у школи нису баш добронамерно одговорили на њене иницијативе. Најблаже речено.

Покушао сам да замислим све могуће разлоге како је дошло до овог развоја догађаја, до тога да неко не дозвољава да се изнесу и напумпају лопте, као и осталих лудих ситуација у тој школи (које за сада не бих да препричавам, заслужују читав један пост за себе), и просто немам рационално објашњење. Не могу да поверујем да неко може толико блатантно да избегава да ради свој посао и да гледа како ученици пропуштају своје образовање због његовог нерада. Али ето, дешава се.

Елем, размишљао сам како реаговати у овој несвакидашњој ситуацији и једно од решења је да ученици сакупе новац за пумпу. Отишли смо до оближње радње за опрему за бицикле да видимо колико кошта та мистична справа.

1400 динара.

Изашли смо из радње, и пре него што смо се разишли замолио сам ученицу да ме сачека на тренутак, да погледам цену неке опреме за бајс. Минут касније њен израз шока када сам изашао са пумпом за лопту је вероватно био већи него када су јој рекли да не сме да изнесе лопте из школе. Није скривала своју радост док се искрено захваљивала и обећала да ће се јавити чим наредних дана оде на час физичког.

Нажалост, у школи јој нису дозволили да напумпа лопте иако је донела пумпу, јер не знам. Дрога. Али, једна лепа идеја се покренула те вечери испред радње за бицикле:

Бесмислено ми је да постоје проблеми у школи који утичу на стотине ученика, на читаве генерације, и све што је неопходно да се они реше нису ни хиљаде ни стотине, већ свега 10-20 евра. Нова лопта на часу физичког некога може мотивисати да се пронађе у спорту који иначе никада не би пробао. Пар канти за ђубре у дворишту могу да потпуно промене његов изглед. Сапун и толет папир у WC-има чине да се ученици осећају мало више добродошло у својој школи, да не кажем мало више као људи.

Не морају средњошколци за баш сваку своју акцију да скупљају паре – знам да је њима свака цифра преко хиљаду динара јако пуно пара. А ако је систем већ толико против њих, то јест отежава им неке најосновније ствари, зар не би било лепо да имају на својој страни неког ко им даје макар мало ветар у леђа и помаже у њиховом настојању да себи улепшају школовање?

Идеја је следећа:

Пар пријатеља/колега се повеже у такозвану донаторску екипу (успут смишљам термине, све је наравно отворено за дискусију и сугестије, од назива до целокупне идеје). Сваки члан донаторске екипе једном месечно даје одређену своту у заједнички фонд – од пар стотина до хиљаду и више динара. Овај фонд сваког месеца објављује позив за микро-пројекте кроз website, Facebook страницу, групу итд.

Ученици аплицирају  кроз једноставне формуларе у којима је неопходно да опишу акцију коју ће спровости, очекивану промену и сл. Један од критеријума приликом аплицирања је правопис, тако да би уз формулар ишао и мали водич са најосновнијим правописним правилима – када се ,,не” пише заједно, а када одвојено, коришћење знакова интерпункције и стављање размака након истих, велика и мала слова… Такође би постојале и сугестије о формулисању реченица приликом писања пројекта. Овиме су ученици уједно и мотивисани да пораде на свом правопису, као и да усвајају неке основе изражавања у пословном контексту – да не спомињем да ово доприноси разбијању страха од писменог обраћања некој институцији, од којег и многи одрасли још увек пате.

(…)

Текст “Како уместо одласка на кафу решити нечији велики проблем” Реље Дерете у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању. Текст је изворно објављен на сајту http://reljadereta.com.