Влада Републике Србије
Пише: Анита Еркер (Блог о социјалном укључивању)
Недуго након разумевања да никада нећу разумети, потпуно и у потпуности, дуго ми је требало да схватим да могу и да хоћу – и док не разумем, да му не променим свет.
Моје биће има довољно година да ме разуме боље од мене саме, и довољно емоција да ми то не каже. Рођен на дан шале, априла првог, дана када је кикотање несразмерно броју година, у дану када је све сем тог чина било најлепше на свету: млада мајка, орна, маштовито надахнута да живот у животу живи кроз њега; млад отац, способно-силовит, снажан, а млак кроз очи. Млади животи са одраслом љубављу спреми да свом животу подаре ново име: дечака, на слово Ф.
Први април, 1986. године. Тридесет и једну годину, скоро две, од данас. Болница, дани пре термина, доктори на предускршњим (неким) одморима. Тридесет и скоро две године од данас он је ратнички одлучио да ако доктор није ту за њега, он ће бити ту да све нас подсећа да је важно бити ту за онога коме кажеш да си за њега ту. Изашао, једва заплакао. Изашао-извучен. Заплакао-намучен. Млада мајка, орна, једва преживела. Млад отац, снажан и драг, исцепане кошуље, приправан. Заплакали – намучени, јер тог дана, првога априла пре тридесет и скоро две године, пупчана врпца младе мајке одузела је кисеоник дечаку на слово Ф, не желевши, не траживши ништа сем доктора, човека који је девет месеци учи како се рађа живот.
А човек ван града, а човек ван града у граду уз море; слуша таласе, гледа камење, једе смокве и певуши: незаплакао и ненанамучен.
У дану када је све сем тог чина било најлепше на свету, млади животи подарени новим животом нису знали да ће им живот постати огледало туђих борби и очекивања.
(…)
Текст “Недуго након разумевања” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар