Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Anita Erker (Blog o socijalnom uključivanju)

Nedugo nakon razumevanja da nikada neću razumeti, potpuno i u potpunosti, dugo mi je trebalo da shvatim da mogu i da hoću – i dok ne razumem, da mu ne promenim svet.

Moje biće ima dovoljno godina da me razume bolje od mene same, i dovoljno emocija da mi to ne kaže. Rođen na dan šale, aprila prvog, dana kada je kikotanje nesrazmerno broju godina, u danu kada je sve sem tog čina bilo najlepše na svetu: mlada majka, orna, maštovito nadahnuta da život u životu živi kroz njega; mlad otac, sposobno-silovit, snažan, a mlak kroz oči. Mladi životi sa odraslom ljubavlju spremi da svom životu podare novo ime: dečaka, na slovo F.

Prvi april, 1986. godine. Trideset i jednu godinu, skoro dve, od danas. Bolnica, dani pre termina, doktori na preduskršnjim (nekim) odmorima. Trideset i skoro dve godine od danas on je ratnički odlučio da ako doktor nije tu za njega, on će biti tu da sve nas podseća da je važno biti tu za onoga kome kažeš da si za njega tu. Izašao, jedva zaplakao. Izašao-izvučen. Zaplakao-namučen. Mlada majka, orna, jedva preživela. Mlad otac, snažan i drag, iscepane košulje, pripravan. Zaplakali – namučeni, jer tog dana, prvoga aprila pre trideset i skoro dve godine, pupčana vrpca mlade majke oduzela je kiseonik dečaku na slovo F, ne želevši, ne traživši ništa sem doktora, čoveka koji je devet meseci uči kako se rađa život.

A čovek van grada, a čovek van grada u gradu uz more; sluša talase, gleda kamenje, jede smokve i pevuši: nezaplakao i nenanamučen.

U danu kada je sve sem tog čina bilo najlepše na svetu, mladi životi podareni novim životom nisu znali da će im život postati ogledalo tuđih borbi i očekivanja.

(…)

Tekst “Nedugo nakon razumevanja” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.